Nastavak teksta: VLAD CEPEŠ
Vlad Cepeš, odnosno Vlad Drakul bio je vlaški vojvoda. Iz istorije, preselio se u svet šou biznisa i postao najkontraverznija ličnost. U nastavku teksta saznaćete zanimljive istorijske činjenice o saradnji Vlada Cepeša sa Srbima.
Vlad Drakul i Srbi
Zmaj Ognjeni Vuk
Vlad Drakul pominje se u istoriji Srba kao saveznik naših ljudi u borbi protiv Turaka. Vuk Grgurević Branković, braća Jakšići, Vlad Drakul, Stefan Moldavski boriće se u redovima ugarske vojske u ratu sa Turcima.
Zmaj Ognjeni Vuk
Stefan Moldavski
Vlad Drakul
Vlad Drakul pojavljuje se u istorijskim spisima kao donator manastira Hilandar.
Vlaške vojvode, naslednici Vlada Cepeša doniraju despotici Angelini Branković veliku sumu novca za izgradnju manastira Krušedol na Fruškoj gori.
Turci zauzimaju Smederevo, a srpske zemlje padaju u viševekovno ropstvo. Ugarski kralj Matija Korvin formira liniju odbrane na Dunavu. Na ugarskom dvoru naći će se naslednici despota Đurđa, a sa njima u Ugarsku prelazi veliki broj Srba.
Nakon pada despotovine, naslednici despota Đurđa primorani su da traže skrbništvo na turskom i ugarskom dvoru. Ugarski kralj Matija Korvin branio je granicu svoje zemlje od upada Turaka. U odbrani se oslanjao na Srbe koji su potražili utočište u Ugarskoj. Vuk Grgurević, sin slepog Grgura Brankovića i unuk despota Đurđa, prilazi Mađarima, nadajući se da će svoju domovinu osloboditi od turskog ropstva. O tome kakav je ratnik bio, govori njegov nadimak – Zmaj, Ognjeni Vuk. Sa Vukom su ratovali i braća Jakšići, Stefan i Dmitar. Sa Vukom je prešao veliki broj Srba iz okoline Kruševca, Jagodine…u Ugarsku. Ti ljudi naseljavaju se u okolini Temišvara. Dobijali su privilegije od Ugarskih kraljeva uz obavezu da brane granicu od turske najezde. I danas je mnogobrojna srpska zajednica u Temišvaru.
Ugarski kralj Matija Korvin krenuo je u Veliki rat protiv Turaka. Njegov ideal bio je da počisti Balkan od Osmanlija ali takav poduhvat zahtevao je dosta novca, dobro opremljenu i brojnu vojsku. Ratni plan je obuhvatao prodor u Vlašku preko Erdelja i Severina sa ciljem da se zbaci turski vazal i dovede na presto Vlad Drakul III, koji je do tada bio zarobljen u Ugarskoj. Na taj način bi se stvorio front od Moldavske, preko Vlaške do Ugarske. Udruženim snagama bi napali Tursku, a Smederevo je trebalo da se opsedne i osvoji još na početku ofanzive.
Pod zapovedništvom Vuka Grgurevića i Vlada Drakula, 1476. osvojen je Šabac, osvojena je Srebrnica, zatim je poražen veći turski odred i osvojen Kučlat. Napadnut je Zvornik, tvrđava nije osvojena ali je čitava oblast opustošena i spaljena.
Srpski despot Vuk Grgurević i srpski plemić Dmitar Jakšić zajedno su nastupali sa Vladom Cepešom i Stefanom Velikim Moldavskim u bojevima protiv Turaka i u Vlaškoj i Moldaviji. Pohod protiv otomanske imperije trebalo je nastaviti, ali kralj Matija se posvetio diplomatskim aktivnostima u hrišćanskom svetu. Mehmed II Osvajač upada preko Dunava, napada moldavsku i vlašku teritoriju koju je branio moldavski vojvoda Stefan Batori ili Stefan Veliki. Iako je potukao Stefanovu vojsku, morao je da se povuče zbog zaraze i bolesti. Stefan Batori i Vlad Drakul nastavljaju sami da gone Turke.Proterali su vazala Basaraba Lajota. Njihov pohod je kratkotrajan, jer Vlad Drakul je poginuo na bojnom polju 1476. godine.
Smrt Vlada Drakula
Nakon smrti Vlada Drakula, Turci vraćaju svoje teritorije i svog vazala. Ne zna se tačno mesto pogibije Vlada Cepeša, pretpostavlja se da je poginuo na bojnom polju u okolini Bukurešta. U Istoriji Srba(II) zabeleženo je da su ga ubili Turci. Po drugoj verziji, ubili su ga velikaši u lovu ili nakon boja sa Turcima. Jer, Vlad Drakul nije se samo surovo obračunavao sa Turcima nego i sa plemstvom. Bio je na strani sirotinje, radio je u korist seljaka, shvatao je značaj sela i razvijao je stočarstvo. Često je maskiran razgovarao sa ljudima, slušao šta ih muči i šta žele i težio je da radi u njihovu korist. Kažnjavao je bojare koji su tlačili sirotinju.
Sve je to izazvalo nezadovoljstvo među velikašima kojima je bio cilj da ga uklone. Jedina neosporna činjenica jeste da su Osmanlije odsekli Vladu glavu i poslali je u Instanbul, sačuvanu u medu, gde ju je sultan prikazivao na kocu kao dokaz da je Kazika bej, kako su ga Turci zvali, konačno mrtav. Ne zna se tačno gde je sahranjen. Telo Vlada Cepeša takođe su Turci raskomadali a lokalno stanovništvo sa sveštenicima prikupilo je ostatke i sahranili najverovatnije u manastiru Komana, mada se pominje i manastir Snagov. Čak se pominje da se njegov grob nalazi u Napulju, jer je navodno njegova ćerka otkupila posmrtne ostatke od Turaka.
Srbi i vojvoda Mirča od Vlaške, deda Vlada Drakula, srešće se na bojnom polju par decenija ranije, samo na različitim stranama. Naime, u Bajazitovoj vojsci ratovali su srpski odredi na čelu sa Stefanom Lazarevićem, Konstantinom Dragašem i Markom Kraljevićem u boju kod Rovina 1395. godine. U tom boju, poginuo je Marko Kraljević. Prema navodima Konstantina Filozofa iz žitija Stefana Lazarevića, pred samu bitku kralj Marko je Konstantinu Dragašu rekao:„Ja kažem i molim Gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu“. Vlad Cepeš je upisan kao darodavac carske lavre manastira Hilandar. Darivao je i druge manastire na Atosu. U svojoj zemlji takođe je bio ktitor manastira.
Vlad Drakul bio je tipičan srednjevekovni vladar, pobožan reformator i vešt vojskovođa. Koliko je bio okrutan, toliko i pravedan. Branio svoju zemlju od Turaka i istovremeno celokupan zapadnjački svet od turske najezde i islamizacije. Neko ko je pokušavao da zaustavi najezdu Azije prema civilizovanoj Evropi koja je u to doba palila redom lomače i krvavo se obračunavala sa krivovernicima. Legenda o njegovoj pravednosti i borbi protiv Osmanlija, i danas se pripoveda , nasuprot medijskim pričama o vampirizmu i okrutnosti. I sam Nikolae Čaušesku je popularisao priče o Vladu Drakulu. Postoje oprečne priče savremenika o Vladu. Za protivnike je odbojnog izgleda, surov, nemilorsdan, za one koje je štitio i njegove ljude od poverenja – pravednik. Vlad III je odbijao da nosi krunu, već je kao simbol vlasti nosio kapu — crnu šubaru sa brošem (zapravo prsten sa crvenim rubinom na zlatnoj osmokrakoj zvezdi, sa biserima na kracima, kroz koji su bila provučena orlova pera i na taj način bi bio zakačen o šubaru). U slučajevima odsustva Vlada III, kapa bi bila postavljena na stub na sredini trga, a slučaju njegove smrti bila bi data njegovom od naroda izabranom nasledniku.
LEGENDA O DRAKULI
O njegovim ženama i ljubavnicama ispredale su se tolike priče da se ne zna šta je stvarnost a šta ne. Žena koju je mnogo voleo zvala se Anastasija Marija Holzanska. Postoje različite verzije njene smrti. Neki smatraju da se ubila nakon što je dobila lažnu vest da je Vlad poginuo u boju, dok drugi smatraju da je umrla prirodnom smrću. Kasnije se oženio sa Ilonom Silađi.
Brema Stokera su očarale priče o Karpatima, legendama koje su se ispredale u tom kraju. O čarima i mistriji Karpata slušao je od orijentaliste Arminiusa Vamburi sa Univerziteta u Budimpešti. Postoji i priča da je horor lik ustvari kraljica Eržebet Batori koja je ubila na prevaru preko dve hiljade mladih devojaka. Kupala se u njihovoj krvi, ne bi li sačuvala mladost . Ali Stokeru je jako bio simpatičan nadimak Drakula pa ga je dodelio svom junaku. Po drugim istraživačima Stoker je pročitao knjigu Vilijama Volkinsa „Opis provincija Moldavije i Vlaške“ izdate 1820. godine. Najverovatnije otuda lik koji će biti ovekovečen u holivudskoj produkciji. Tako je vlaški vojvoda postao grof Drakula, krvožedan vampir.
Pročitajte još:
Prijavite se na newsletter
