Vampiri u Srbiji

Koji su to ljudi koji su postali vampiri u Srbiji u 18. veku? Da li ima istine i da li su zaista postojali vampiri, prosudite sami.

Nakon Požarevačkog mira 1718. godine, Austrougarska je kontrolisala delove Srbije. Da Turci nisu ustupili delove Srbije Austriji i Beču, nakon potpisanog mira, nikada se ne bi ovekovečile priče o vampirima i verovanjima kod Srba. Nikada se ne bi ovekovečiule priče o  srpskim vampirima u 18. veku. Ne bi se pročulo ni kroz Srbiju, a kamoli dalje od Srbije.

Austrijski vojnici koji su kontrolisali krajeve u Srbiji bili su zbunjeni i zatečeni pojavama u pojedinim delovima Srbije. Bili su suočeni sa strahom meštana od pojave vampira i krvopija. Prisustvovali su obredima kao što su raskopavanje grobova, probijanje glogovog koca kroz srce pokojnika za koga se verovalo da se povampirio.  O ovim događajima slali su iscrpne izveštaje svojim pretpostavljenima u Beogradu i Beču i tražili uputstva kako da se ponašaju u ovakvim situacijama.

Narodna verovanja

Srpska narodna predanja i verovanja obiluju mitskim i nestvarnim bićima. Svaki kraj u Srbiji ima nekog svog anđamu, drekavca, šumskog duha, nečastivog i svakojakih bića zaglavljenih između dva sveta. Ispričane su priče o vampirima, vilama, čumama, karakondžulama, drekavcima… koje su se prenosile s kolena na koleno, traju vekovima. Neke priče nastale su još u ruskim stepama, traju i danas.

Vampir

Vampir je prema Vuku Karadžiću, čovek u koga, nakon smrti od 40 dana, uđe zao duh i oživi ga- povampiri se. Po narodnom verovanju, vampir izlazi iz groba, davi ljude po kućama i pije njihovu krv. Običaj je u nas, da  nakon što se čovek upokoji, oko samrtnog odra, nasedaju komšije, rođaci, prijatelji i tako bdiju čitavu noć i čuvaju pokojnika.  Preko upokojenog ne sme da preleti neka životinja- mačka, ptica…jer ako se to desi, pokojnik će se uvampiriti.

U nekim krajevima, pokojnik se probada iglom u nogu da se ne bi uvampirio.

Vampiri izlaze posle Božića, kada počinju nekrsni dani pa sve do Spasovdana. Po verovanjima, u nekrsnim danima  na kućama sede karakondžule i ukoliko neko od ukućana izađe u gluva doba noći, karakondžula ga omamljuje.

Ukoliko u nekom mestu umre veći broj ljudi, narod počinje da veruje da su krivi vampiri i tragaju za njima. Vode mladog ždrepca po groblju i tamo gde ždrebac zastane (jer ždrebac ne sme da prođe preko groba vampira) tu je vampirski grob. Onda slede rituali kako bi se upokojio vampir. Vampirski grob se raskopa i ukoliko je mrtvak neraspadnut, seljaci ga probadaju glogovim kocem a potom spaljuju.

Ritual upokojenja vampira je slikovito opisan u Glišićevoj pripovetki Posle devedeset godina.

Veruje se da vampiri borave u vodenicama jer voda privlači razna demonska bića (vile, drekavce, ale, bauke, zduhaće, vampire), a vodenice su sagrađene na rekama, okružene su visokim i niskim rastinjem. Voda je za čoveka bila izvor života i zbog toga joj je čovek dao magičnu i  natprirodnu moć, Voda daje život ali ga i uzima. Narod veruje, da kada neko umre, treba prosuti svu vodu iz kuće, jer se smatra da se duh umrlog tu nastanio. Vodenice se grade u divljini, na kraju sela, u vododerinama, u šumi…I uvek na samotnim mestima.

Kružna kretanja – vodenički točak, kovitlac vetra, vode, rečni virovi, po narodnom verovanju, sa sobom nose svako zlo i nesreću.

Vampiri u gluvo doba noći posećuju vodenice i napadaju neoprezne vodeničare. Muče ih i usmrćuju davljenjem.

 

Priče o vampirima

Sigurno su ovakve pojave u Srbiji bile učestale. Austrougarske vlasti, koje su par godina bile prisutne u Srbiji, ovekovečile su događanje naroda u 18. veku na teritoriji Srbije.

Najpoznatiji srpski vampir je Sava Savanović iz Glišićeve pripovetke Posle devedeset godina. Sava Savanović kao književni lik nastao je pre Stokerovog Drakule. Ali filmska industrija je od Drakule učinila mega filmsku sagu.

Naš pisac, realista, Milovan Glišić,ovekovečio je srpskog vampira, Savu Savanovića, u svojoj  priči, kome je prototip bio vampir o kome su pričali i koga su se plašili seljaci. Inspirisan pričom iz detinjstva, Milovan Glišić je ovekovečio srpskog vampira.

Milovan Glišić, stvarajući svoju priču,  uzeo je motive iz narodnog stvaralaštva i narodne tradicije. Sava Savanović je iz sela Zarožja kod Bajine Bašte. Priče o njemu prenosile su se s kolena na koleno i tako ušle u pripovetku Milovana Glišića.

U gluvo doba noći, u vodenici ljudi stradaju od strašnog bića. Noć i planina, voda- motivi su iz usmenog predanja gde se pojavljuju i borave demonska bića. Mladić Strahinja nadmudriće vampira.

Glišić će prikazati i ovekovečiti narodni običaj upokojenja vampira. Ljudi su najpre vodili ždrepca preko grobova i gde se ždrebac zaustavi to je znak da se nalaze na vampirskom grobu. Onda je sledio ritual raskopavanje grobova , zabijanja glogovog koca kroz srce vampira, spaljivanje leša…

Po Glišićevoj priči sniman je horor Leptirica.

 

Vampiri u Srbiji u 18. veku

Kako su ljudi masovno u selima umirali, austrougarske vlasti su se zabrinule zbog moguće pojave kuge. Otišli su na licu mesta, međutim, umesto kuge, naišli su na vampire.

Zatečeni vojnici tražili su savet od svojih nadređenih kako da se ponašaju u ovakvim situacijama. Druga strana je odgovarala da nastoje da zabrane iskopavanje grobova, rituale oko upokojenja vampira, da razbiju praznoverice kod naroda.

Najraniji izveštaj o vampirima u Srbiji štampan je u novinama Wienerisches Diarum 1725. godine pod naslovom Kopija jednog pismena iz Gradištaskog distrihta u Ugarskoj i sa  potpisom kraljevskog provizora u Gradištanskom distriktu. U ovom članku navodi se vest o smrti čoveka po imenu Peter Plogojevic, koja je izazvala uznemirenje među meštanima sela Kiseljeva u ramskom okrugu. Pokojnika su smatrali krvopijom, a takve meštani zovu Vampyr.  Gradiška, Kiseljevo, grešni pokojnik, sahranjivanje po srpskom običaju i raskopavanje groba, spaljivanje mrtvaca po ustaljenom običaju, zajedno sa srpskim rečima pop, opanak, vampir- tako nepoznati krajevi i nepoznati  ljudi dospevaju u  veliki svet.

 

Publikovani izveštaj imao je odjeka u nemačkim novinama. O vampirima se govorilo i pisalo, jer ovakvi tekstovi izazivali su pozornost i na pričama o vampirima se zarađivalo.

Nemački članak predstavlja najraniji prodor srpske reči vampir u nemački jezik.

U austrougarskim izveštajima pominje se smrt izvesnog Petra Blagojevića. Umro je 1725. godine, a nakon njegove smrti umrlo je još devet ljudi u selu, nakon jednodnevne bolesti, jedan za drugim, kako stari, tako i mladi. Na samrti, ljudi su svedočili da ih je davio Petar Blagojević. Žena Petra Blagojevića je takođe svedočila da ju je muž pohodio, tražio opanke i krenuo u drugo selo. I u tom selu ljudi su umirali za jedan dan i svedočili da ih je davio Petar Blagojević. Meštani Kisiljeva zahtevali su od austrougarskih vlasti da otkopaju grob.

Četrdeset dana nakon smrti, meštani su iskopali grob i otkrili da je telo neraspadnuto, sveža krv mu je tekla iz usta, košulja krvava, nokti porasli. Nakon ovog otkrića, seljaci su mu zabili glogov kolac kroz srce, našta je on kriknuo i obilno krvario. Potom je telo spaljeno. Isti ritual je bio primenjen i na ljude koje je vampir udavio.

Iako je crkva pretila anatemisanjem a vlast kažnjavanjem, ove mere nisu davale rezultata. Narod je bio uznemiren i prestrašen, pretili su napuštanjem sela i raseljavanjem. Ljudi su i dalje tragali za vampirima. Još se nije stišala gungula iz Ramskog okruga  vlast je uznemirio događaj iz Medveđe. Vlasti nisu mogle zaustaviti iseljavanje meštana zbog pojave vampira. Doktor koga su poslale vlasti da ispita slučaj sastavio je izveštaj da kugu nije pronašao ali vampire jeste i verovanje da vampiri postoje. Iz Beograda je poslata ekspedicija koju su sačinjavali vojni lekari, oficiri i predstavnici lokalnih vlasti. Ova komisija je imala zadatak da proveri verodostojnost priče- lekari da pregledaju leševe, oficiri da potvrde nalaze i potpišu izveštaje, a ljudi na lokalu da svedoče i pokažu grobove.

Izveštaj je poslat u Beograd, iz Beograda u Beč. Izveštaj je obelodanjen  i koji se naziva Lajpciška vampirska debata – Dokumentovano i detaljno saopštenje o vampirima ili ljudskim krvopijama koji su se ove i prethodnih godina pojavili u Kraljevini Srbiji – dokument koji je publikovan u Lajpcigu 1732. godine.Priča o vampirima u Srbiji je odjeknula i kao i svaka priča. Evangelistički pastori objašnjavali pojave sa teološkog, filozofskog aspekta, potkrepljivali su priče sa citatima iz Svetog pisma,  javljali su se ljudi iz struke koji su pokušavali odgonetnuti priče iz Srbije.  Drugi optuživali oficire da pričaju priče kao žene, i da prenose izmišljene priče siromašnih ljudi. Bilo kako bilo, o ovoj pojavi se govorilo i pričalo.

Događaj u moravskom selu Medveđa kod Stalaća uznemirio je meštane i vlast.  Seljaci su jednoglasno tvrdili da je izvesni Pavle Arnaut pao sa kola natovarenih senom i polomio vrat. Na samrti, Pavle je priznao da je, dok je vojevao na Kosovu, mučio vampir i da je bio primoran da jede zemlju sa vampirskog groba i namazao se vampirskom krvlju da bi se oslobodio muka. Trideset dana, nakon što se upokojio, umrlo je četvoro ljudi, koji su na samrti svedočili da ih je Pavle davio.

Izvesni Pavle Arnaut nije samo napadao ljude, nego je i životinjama isisavao krv. Kako su ljudi koristili meso stoke, tako se pojavilo više vampira. Umrlo je za tri meseca sedamnaest mladih i starih osoba, a neki nisu čak ni bolovali, umrli su u roku od dva tri dana. Neki meštanin je svedočio vlastima da mu je snaha legla zdrava i čila a oko ponoći skočila sa kreveta uz strašan krik. strah i drhtanje. Žalila se da je davio meštaninkoji se upokojio oko devet nedelja. Osećala je bolove u grudima i nakon trećeg dana je preminula.

Leševi ovih ljudi su spaljivani a prah su meštani rasipali u reci.

Priče iz Medveđe i Kiseljeva proširile su se preko Beograda, Beča i Lajpciga po Evropi, a sa pričom i reč vampir. Priče o vampirima oduvek su bile zanimljive ljudima tako da su se iz narodnih verovanja i priča preselile na filmskom platnu.

Ja ipak verujem da vampiri postoje, ali oni živi

Pročitajte još interesantnih priča

VLAD CEPEŠ

Vlad Drakul- 2. deo

 

Prijavite se i otkrijte još zanimljivih priča

pratite našu facebook stranicu

 

Click to rate this post!
[Total: 0 Average: 0]

Ostavite svoj komentar