Сврљиг- стари град налази се на једној кречњачкој литици која се уздиже на самом ушћу Белице у Тимок. Утврђење се налазило на кречњачкој стени дугој 100 метара. На основу историјских извора и археолошких налаза, утврђено је да је стари Сврљиг био велико и значајно насеље.
Римски период
Сматра се да је постојао кастел и веће насеље Thimacum maior који се налазио на траси пута Via Militaris. Кастел је имао велику стратегијску важност у обезбеђивању главног пута који је од Наисуса водио према Дунаву, односно Видину. Град су изградили Римљани вероватно на остацима старог трачког насеља.Претпоставља се да је насеље имало своје предграђе које је обухватало бањско насеље на месту где се налази данашња Бањица.
Ово утврђење разарају Хуни 441-442. године. У тој најезди Хуна страдао је и Наисус. Градове обнавља цар Јустинијан. Обновио је утврђење на литици, доградио и проширио.У баштама око Тимока, између Сврљига и Нишевца случајно су откопани остаци римских терми, што доказује да је на том месту било веће насеље. У данашњој Бањици пронађен је жртвеник на коме постоји натпис:
Јупитеру, најбољем и највишем Богу и осталим бесмртним боговима за здравље два узвишена господара и императора, поставио је Луције Аурелије Јустин најоданији ветеран њихове узвишености и величанства
Пронађени су римски новчићи од злата, сребра, накита, остаци сводова и зидова од опеке. Пронађено је неколико новчића из доба цара Јустинијана.Сврљиг се помиње као средњовековна жупа. У повељи византијског цара Василија II од 1019. и 1020. набраја се као једна од важних средњовековних жупа. Даље у повељи наводе се области под јурисдикцијом словенске Охридске архиепископије. Тада се Сврљиг са околином наводи у склопу Нишке епархије.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Сврљиг као српски град
Сврљиг се помиње у време Стефана Немање. Године 1186. у Бугарској избија устанак Петра и Асена, против византијске власти. Овај устанак резултирао је стварањем Другог бугарског царства. Велики жупан Стефан Немања склопио је тада савез са Петром па је заузео Ниш и порушио у долини Тимока градове Сврљиг, Равни и Кожељ. Сврљиг том приликом постаје српски град.
Велики жупан обнавља град. Убрзо, Стефан Немања 1190. године бива поражен на Морави и град је враћен Византији. Након побуне Асена и обнове бугарске државе, крајем 12. века, Сврљиг улази у састав бугарске државе.Из овог периода откопане су три средњовековне цркве у месту Бањица.
Пронађен је оловни саркофаг у коме се налазили бугарски и српски новчићи, један бронзани прстен у коме је урзан натпис на старословенском и сребрни крст.
Сврљишко јеванђеље из 1279. године
Приликом рестаурације цркве у селу Извор пронађени су листови јеванђеља написаног на пергаменту на српској редакцији старословенског језика. Сачувано је 11 листова величине 190х140 мм. Рукописи су предати књижевнику и историчару Милану Милићевићу који је установио да листови воде порекло од три различита преписа. Чувају се у Српској академији наука и уметности у Београду.
Есферлиг- турски период
Под Турцима Сврљиг се помиње 1413. године. Помиње се као место где су се разрачунавали претенденти за турски престо. Побунио се заповедник Хамза кога је убрзо после тога ухватио султан Муса и у Једрену погубио.Сврљиг постаје турски град. Заузима га султан Муса који је том приликом заузео српске градове Бован, Липовац, продире у Моравску долину и осваја даље Сталаћ, Крушевац, Копријан….
Локално становништво бива расељено и насељава се турско становништво.Први отомански дефтер за ово подручје наводи Сврљиг као седиште истоимене нахије, због чега се сматра да је претходно био седиште истоимене жупе. Том приликом је у њој забележено 64 села и 22 селишта, што је Сврљишку нахију сврставало међу слабо насељене.
Према Хаџи Калфи или Ћатиб Челебији, турском географу из 17. века Есферлиг био је насеље с утврђењем на једном а варошица на другом брегу које је раздвајала удолина. Испод утврђења била је варош уз топоним Пазариште, који подсећа на градски живот и градско уређење. Бању Хаџи Калфа бележи као Есферлиг Бањаси. Бања је постала погранично место после Пожаревачког мира, који је закључен између Турске и Аустроугарске 1718. године.
Сврљиг је био излетиште богатих Турака из Ниша, Гургусовца (Књажевца). Они су у вароши имали раскошне конаке у којима су проводили летње дане. Имали су специјалне чамце којима су се возили Тимоком, а по месечини се враћали кући.У месту су постојале око 40-50 кућица плетара, хан за преноћиште и више дућана. У списима се помињу и описују раскошни и китњасти турски конаци. Доксати су били шарени и китњасти а истицао се нарочито дрворез и украси у собама на шта су Турци били веома поносни.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Град је до темеља порушио Пазван-оглу, војни заповедник и управник Видинског пашалука. Често је са својим одредима предузимао пљачкашке походе по Влашкој, али и у осталим деловима Видинског пашалука. Тако је 1800. године похаран Сврљиг.
Пазван- оглу је поштедео џамију, али касније од цигли џамије саграђена је црква у Сокобањи 1835. године. (Црква је лоше била саграђена, зато је срушена и поново изграђена; 1882. године, освештао је Митрополит Михајло). Након спаљивања града, у Сврљигу је остао да живи мали број турске сиротиње. Ти људи су живели тешко под влашћу Пазвановог субаше.
Град су од зулумћара 1808. године ослободили српски устаници под командом Хајдук Вељка Петровића. Већ следеће године, након пропасти на Чегру, Сврљиг је поново турски град. Влики број људи поморила је куга 1815. године.
Очевици су сведочили да Турци су свакодневно копали гробове како би похранили своје мртве. Остао је само један хоџа, али и он је убрзо умро. Сахранили су га Срби јер више није било Турака.Након ослобођења од Турака 1833. годне Сврљиг губи свој значај. Све до времена Пазван- оглуа Сврљиг је напредна и угледна варошица. Након ослобођења развија се Зајечар док Сврљиг губи заувек своју важност.
Стари град вековима је рушен и поново грађен, одолевао је времену и простору. Јак земљотрес оштетио је насеље 1904. године. Остале су сачуване само две куле града. Тада су нестали извори топле воде Бањице.
Град није одолео НАТО бомбардовању 1999. године. Две куле које су вековима стојале на брду срушене су у НАТО бомбардовању. Да ли их је срушио НАТО пројектил или трагачи за благом, нагађа се. Само једног јутра, мештани оближњих села више нису угледали куле на видику. Нестале су преко ноћи.
Пријавите се и откријте нове светове
