Мошти Свете Петке

У нашем народу Света Петка је јако поштована светитељка. Заштитница је жена, брака, путника на мору, породице…Мошти Свете Петке изложене су у саборној цркви у Јашију, једном заиста лепом граду на северу Румуније.

Јаши је  центар Молдавске митрополије. Сам град броји  педесет цркава од којих се истичу црква Три Јерарха, црква посвећена Светом Николи као најстарија православна црква и Саборна  црква у којој су смештене мошти Преподобне мајке Параскеве. Јаши је и место ходочашћа. Верујући народ из хришћанских земаља долази да се поклони светим моштима.

Света Петка

Широм православних земаља поникле су цркве посвећене Светој Петки. Лековити извори живе воде потекли су од ње. Воде које крепе, воде које лече од болести тела и јада душе. Са дрвећа је потекло миро. Чуда се дешавају- верујуће да учврсте у вери, слабоверне да приведу вери и Богу, а неверни да поверују.

 

СВЕТА ПЕТКА

Света Петка је рођена у Цариграду. Цео свој живот посветила је служећи Господу. Када се упокојила бива сахрањена са убогим људима ван гробља. Али Господ је желео да своју слушкињу која је прослављена на небу, прослави и на земљи. Убог човек по имену Георгије копајући на обали мора да сахрани утопљеника наиђе на миомирисно нераспаднуто тело. Уснио је сан  у коме је видео блиставу царицу која седи на престолу као усред сунца а око ње анђели Господњи. Тада му анђео рече: „Георгије, оно је тело Преподобне Параскеве. Бог жели да слушкињу своју која је у Царству његовом у слави, прослави и на земљи.“

Када је отишао код свештеника да исповеда сан, затекао је отмену даму по имену Јефтимија која исприча исти сан. Тако међу многобројним иструлелим лешевима открише миомирисно тело.

Мошти су похрањене у цркви Светих апостола Петра и Павла у Епивату. Али бурну историјски периоди ратова учинили су да мошти светитељке буду стално преношене из једног места у друго. Побожни владари православних земаља откупљивали су мошти од освајача. Тако и бугарски краљ Јован Асен откупи свете мошти од крсташа који су похарали Цариград и реликвије и драгоценостииз православних храмова преносили у папску земљу.

Мошти Свете Петке

Јован Асен, бугарски краљ, таст српскога краља Владислава донео је у своју престоницу Трново мошти светитељке. Донео је и свете мошти Светог Јована Рилског, Илариона….тежећи да Трново учини царским и светитељским градом. Мошти Свете Петке свечано су положене у цркву- Свете Петке Трновске- која је специјално изграђена, како би се у њој чувале мошти светитељке. Након пада Трнова, мошти су 1393. пренешене у Видин. Након погубљења видинског кнеза Страшимира, Турци пљачкају град и односе плен у Турску, а са пленом и свете мошти.

Кнегиња Милица и деспотица Јефимија, уз помоћ Оливере, која се жртвовала за свој род, удајом за Бајазита, измолиле су од султана Бајазита свете мошти. Бајазит је желео да подари  кнегињи  Милици милост, као Оливериној мајци. Кнегиња затражи мошти Свете Петке. На то се Турчин зачуди, упитавши, шта ће јој само сухе кости. Мислио је да јој подари злато. Али, мухамеданац по вери, није ни слутио да је наша кнегиња управо тражила злато, али оно духовно. Tако кнегиња Милица и деспотица Јефимија измоле од Бајазита  мошти светитељке.

Најпре су их донеле у Крушевац, а потом свети деспот Стефан Лазаревић уз благослов Митрополита, преноси  у Успенску цркву, а потом у нову цркву Свете Петке, саграђену крај њеног чудотворног извора под београдском тврђавом. Ту је деспот саградио и цркву посвећену Богомајки- данашња црква Ружица. Ове две цркве похарали су освајачи приликом освајања Београда 1521. године. Велика војска Сулејмана Величанственог хара град и свете мошти поново доспевају код Османлија.

У 17. веку, Цариградска патријаршија запада у велике новчане тешкоће због великих дажбина султану. Василије Лупул, господар Молдавије, једине непокорене хришћанске православне земље, у којој је живео и велики број Срба и Бугара, понуди Цариградској цркви огроман новчани прилог у замену за мошти светитељке.

Мошти Свете Петке

Пред кивотом Светитељке

Господар Молдавије Василије Лупул, пошаље људе у Цариград да умоле патријарха и све митрополите да му подаре мошти Свете Параскеве, да је положи у манастир који је саградио у Молдавији у част Светитељке. У замену за ту милост, господар Молдавије обећа дарове Великој Цркви Цариградској. Патријарх и митрополити Цариградски тражили су од господара Молдавије да исплати дугове Велике Цркве. Василије Лупул прихвати и поручи патријаршији да више не сакупљају милост по свету.

Свештенство Велике Цркве предаjе мошти господару Молдавије. Господар Василије организовао је дочек светих моштију. Послао је своје људе у сусрет цариградским свештеницима. Приређена је свечаност у храму Света три Јерарха који је специјално изграђен како би ту биле положене мошти светитељке.  Свештеници, митрополити, јеромонаси, ђакони, јерођакони служили су свету литургију. Дељена је милост сиротињи, а више болесника добише исцељење од различитих својих бољки и Бог се још више прослављаше због заступништва Преподобне.

Свете мошти првобитно су биле смештене у цркви Света Три Јерарха. Црква је страдала у пожару, али је пламен заобишао светитељку. Остале су неоштећене. Потом су пренешене у Саборни храм Сретења Господњег. Данас је Саборни храм у Јашију место окупљања верника и ходочасника.

Мошти Свете Петке

Саборна црква у Јашију у којој су изложене мошти светитељке

ЈАШИ, данас- пред живом сликом Свете Петке

Међу стамбеним блоковима, доминирају торњеви Саборне митрополије, високо у небо, теже небеским висинама. Као да сам Свети Дух и Света Петка обитавају и лебде у ваздуху. Ту, међу нама, међу житељима, посетиоцима, обичним смртницима…

Јаши је место ходочашћа. Људи из православних земаља долазе да се поклоне пред светитељком.

Чуда се дешавају.  Залуташ у великом граду, који не познајеш, у коме не познајеш људе, не знаш језик, не знаш протокол посете светињи…и онда, у хотелу, ниоткуда појављује се неко, ко нам прилази, чувши српски језик. То је био наш човек, свештено лице из Крушедола, на служби у Јашију. И онда одједном сва врата, сви путеви се отворе јер неко нас ипак гледа одозго. Саветује нам да ујутру рано одемо до цркве да би избегли гужву, јер касније, долазе ходочасници, верници са свих страна православног света, да се поклоне Светитељки. Истина, људи су стајали у редовима, пристизали и стрпљиво чекали. Ред се пружа од црквене капије па до црквених двери и даље до светих моштију и олтара.

Стално, до јутра до вечери, непрегледна колона ходочасника пристиже пред Светитељкиним кивотом; неко са својом муком, молбом, невољом; неко да заблагодари на указану милост. Сиромах, богат, сељак, радник, интелектуалац, ученик, монах…свако налази у Преподобној мајци Параскеви уточиште, чудну и сигурну помоћ у невољама, утеху, благостање.

Приступ моштима омогућен је од 6:30 ујутру па до 21:30 увече. У току дана врше се седам служби. После Румуна, највише ходочасника је из Србије.

На дверима олтара осликани су архангели, Михаил и Гаврило. Тако су лепе иконе, живописне…Никуд, чини ми се нису тако лепо осликани архангели. Наш Милешевски анђео и архангели у Јашију. Да човек само стане и диви се стваралаштву и надахнућу уметника, његовом продуховљеношћу. Да клекне пред живом сликом светитеља.

Да не би радознао свет и неверници испитивали тело, свештенство је запечатило тело у везеној белој одори, преко главе везени покров, испод главе везено јастуче, на чело сребрни венац, на груди икону за целивање. Иако су мошти преношене из државе у државу, из цркве у цркву, тело је остало неоштећено.

 Имала сам ту милост од Бога, да доживим, да се поклоним светим моштима, да видим град Јаши, који је удаљен око хиљаду километара од Србије. Да присуствујем светој литургији, да будеш с Богом и Светитељком.

Стојати пред светитељком- одједном постанеш свестан свих својих мана. Да ли си уствари достојан да станеш испред светитељке са свим својим манана и врлинама. Са тобом су само твоја дела, добра или лоша. Да ли си довољно јак да се суочиш сам са собом?!

Стојати пред живом сликом Свете Петке- схватиш да си мали човек, пролазник у времену и простору. Схватиш живот као трен и ништа више. Да трошимо енергију око небитних ствари.

Стојати пред пресветом мати Параскевом – схватити да живот чине мале ствари и да треба бити срећан оним што имамо.

Стојати пред живом сликом Свете Петке-  заиста, осетиш колико си мали, безначајан, колико је бесмислена сва та наша јурњава за нечим, за материјалним и пролазним наспрам вечности.

 

Уколико вас још занимају приче из Румуније, прочитајте и

 

GRAD JAŠI

RODNA PLANINA

 

 

 Оставите Ваш коментар, поделите са нама своја искуства са путовања

 

пратите нашу фејсбук страницу

Click to rate this post!
[Total: 0 Average: 0]

Ostavite svoj komentar