Налазим се на Шуматовцу. Шуматовац је узвишење које се налази недалеко од Алексинца.  Овде се водила чувена Шуматовачка битка, 23. августа у првом српско-турском рату 1876. године, где су се стварали и бранили бедеми државе Србије.

Уместо да говорим о овом догађају, његовом значају у историји нашег народа, ја ћу најпре да се осврнем на Домановићевог лика. То је онај лик који украде туђе врљике, прода на пијаци, испрегне Рудоњу и Шароњу, сврати у меану, потегне из флаше и онда почиње да се поноси својим славним прецима.

Шуматовачка битка

Где год да се окренете, погледате, свуда врви од патриотизма, родољубља…пуне су друштвене мреже, јавни простор патриотама и љубави према родној груди. На лицу места где се водила Шуматовачка битка, ја видим наш однос према народу, жртвама, држави…

Ја сам свесна да српски небески народ  претражује скандале, места где ће да се напије, куплераје, барове, коцкарнице и апсолутно их боли уво за тамо неки Шуматовац. Али, ред је мало да причамо неке друге приче и да се сетимо шта је било некад, да кажемо да су овде гинули и крварили људи да би њихови потомци могли данас да играју рулет, да играју из један у два и друге комбинације, да гледају и живе риалити програме и Задруге,  вуку џоинт…Да би њихови потомци данас, баш на овом месту, могли да размењују робу, бацају ђубре, кријумчаре, иду у швалерај и ко зна шта се све догађа овде у овој шуми недалеко од града.

Када уђете у град Алексинац, на раскрсници испред кружног тока стоји знак за усмеравање ка Шуматовцу.  Скрећете десно, а онда како се снађете и ако се уопште снађете. Идете све док има асфалтног пута, а онда настављате даље на макадамски пут, који је у лошем стању. Одмах је ту дивља депонија, тракториста који се појавио однекуд из шуме и просипа пуну приколицу отпада.

Нигде путоказа, нигде знака обавештења, нигде табле обавештења на којој би писало о значају боја…идемо, па куд нас одведе пут. Идемо шумским путем. Овај крај је ту, крај Алексинца, а као да је негде у  пустој планини. Ко овде крене може да га препадне неки шакал или лисица. Али шакали и лисице нису опасна створења. Њихову територију угрожава свакојак свет, свакакви људи  који попут авета глуваре по шуми, загађају простор и од чијих се трагова и сенки плаше и нормални људи и слатка шумска створења -шакали, лисице, зечеви, куне, птице…Јер, овде се може видети све и свашта.

Наилазимо на стрелиште које је некада користила ЈНА, па ваљда данас жандармерија, не знам. Затичемо скупину људи који сакупљају чауре од метака које ће сигурно продати у старо гвожђе. Срећемо шлепер који превози покасапљена огромна стабла букве. Овде је појас храстове шуме, одакле овај вуче букву- то само Бог зна и зашто баш по овим забитима да пролази пун шлепер, а не као нормалан свет да се креће магистралним путем, може се само наслутити.

Овде се још могу затећи  љубавници, фишеклије, кријумчари…само што се не појаве урук хаи орке, црни јахачи на назгулима.

Наилазимо на шуму коју оплемењује Глоговачки поток. Пут поред реке је јако лош, пун рупа. Овде само теренско возило може проћи. Историја каже да је ту, у време битке, био улаз у шанац који је подигнут уочи саме битке.

Ту се налази ограђен простор и црква Свете Тројице. Црква је подигнута у славу палих ратника. Овде се види, осећа пустош. Као да је све заборављено у времену и простору. Као и ратници, војници који су ратовали за државу, а сада заборављени.

Црква изгледа запуштено. Отварам врата, унутра је мрачно, непочишћено, хладно…

Црква Свете Тројице

Црква Свете Тројице

Шуматовачка битка

О градњи овог храма има мало података. Зна  се да је саграђена 1884. године прилозима мештана села и да су испод јужне певнице сахрањене кости војника погинулих у српско-турским ратовима. Због дотрајалости, у периоду 1990.-1991. године храм је реновиран. Промењена је кровна конструкција, зидови и апсиде су прерађени, изнад улаза је дозидана припрата са звоником чиме је храм добио данашњи изглед. Унутрашњост није живописана фрескама изузев спољашњег зида где је осликана Богородица са Христом.

Шуматовачка битка

Црква Свете Тројице

Шуматовачка битка

Спомен плоча посвећена руским добровољцима из Донбаса

Шта се дешавало на овим просторима те давне 1876. године?

 

 Српско-турски ратови 1876-1878. године

Године 1875. године у Херцеговини избио је велики устанак српског народа против Турака. Тај догађај је познат као „Невесињска пушка“. Устанак се проширио на целу Босну и Херцеговине и изазвао је велику „Источну кризу“, а она покренула „Источно питање“. У овај сукоб улазе Србија и Црна Гора како би помогле српском становништву у борби за ослобођење.

Шуматовачка битка

Шуматовац

Трећег јуна 1876. године потписан је у Венецији уговор Србије и Црне Горе о борби против Турске за ослобођење и уједињење српског народа.

На месту где се водио бој на Делиграду још давне 1804. године, Србија је објавила рат Турцима 18. јуна 1876. године. Прокламација о објави рата Турској прочитана је истог дана постројеној војсци на брду Рујевица изнад Алексинца, у присуству кнеза Милана Обреновића. Српска војска отпочиње операције по ратном плану који је био усвојен још маја месеца 1876. године. По том плану, српска војска је била подељена у четири посебне војске- Моравску, Тимочку, Ибарску и Дринску војску. Моравска и Тимочка војска требале су да воде офанзивне операције на југу и југоистоку, а друге две војске имале су дефанзивну улогу на Јавору и Дрини. Српској војсци придружиће се 2718 руских добровољаца, од чега 718 официра јер није било официрског кадра у српској војсци.

Турска војска је била бројчано надмоћнија и добро опремљена.

Офанзива српске војске ка Нишу и Пироту била је убрзо заустављена од стране надмоћније и боље наоружане турске војске. Врховна команда одлучила 27. јуна да се и на овим правцима пређе у одбрану. Турци крећу у велику офанзиву на тимочком ратишту. Заузимају Књажевац и улазе у напуштени Зајечар који је српска војска војска напустила ради заузимања повољнијих позиција за одбрану.

После заузимања Књажевца и Зајечара заповедник турске војске Абдул Керим- паша одлучио да главни правац турске офанзиве пренесе у долину Јужне Мораве, освоји Алексинац и Делиград и настави ка унутрашњости Србије.

Турци су прешли српску границу 2. августа у долини Мораве, спаљујући села на десној обали Мораве. Концентришу војску за напад на Алексинац. Турски корпуси и дивизије надиру са свих страна, пале села и на левој и на десној обали Мораве. У борбама код села Моравца истакао се руски добровољац Николај Николајевич Рајевски.

 

 

ШУМАТОВАЧКА БИТКА

Шуматовац је узвишење између Алексинца и села Глоговице. Ту се налазе живописна и благородна поља и виногради, дивна храстова шума и пропланци. Давне 1876. године овде се одиграла чувена Шуматовачка битка.

Одлучујући напад на Алексинац Турци  су започели 11. (23.) августа. Борбе се воде фронтално на линији села Моравац, Моравски Бујмир, Житковац и на висовима око села Прћиловице. . На десној обали Мораве турски положај  је био на линији села Алексиначки Бујмир- Станци. Турци су покушали да преко села Глоговице избију на брдо Рујевица и заузму Алексинац.

Артиљеријска канонада трајала је око два часова на српске положаје, а затим је уследио фронтални напад турске пешадије. Густи редови турских пешака јуришали су преко Бујмирском брда спуштајући се Глоговачком потоку. Српска војска је одолевала нападима и налетима турске војске, успева да заустави надирање Турака ка Рујевици и даље ка Алексинцу.

За одбрану изграђен је читав систем шанчева и утврђења од Житковца до Озрена. Српски положаји надвисивали су долину, којом је требало да приђе турска војска. Омогућавали су добру организацију обране. Плато Рујевице је представљао главни ослонац одбране Алексинца и са 14 позиционих топова могао је да помогне било којем другом угроженом положају. Шуматовац није био утврђен, али инжeњеријски официр Коста Протић је увидео да са шуматовачког виса могу Турци угрозити српске положаје, па је предложио генералу Черњајеву да се Шуматовац утврди. Шанац је утврђен када су Турци били испред Алексинца.

Абдул Керим паша је увидео да фронтални напад неће донети успеха Турцима. Своје снаге усмерио је на Шуматовац са намером да преко Шуматовца и села Вакупа заузме Алексинац.

И овај напад Турака је одбијен. Један заузет српски ров- то је све што су урадили Турци, али су их Срби истерали из тиг рова. Након великог српског противнапада у вечерњим сатима, Турци више неће обнављати нападе, већ се повлаче. Срби остају у шанцу несвесни да су однели победу.

Биланс битке је катастрофалан по Турке. Према неким подацима Турци су имали између 1800-3200 погинулих и непознат број рањених. После битке ни сам генерал Черњајев није био свестан победе и зато ову победу није искористио за даље гоњење Турака, него је послао кнезу Милану сагласност за закључење примирја. Тек сутрадан, 24. августа, када су се Турци повукли, увидео је да је на Шуматовцу победила српска војска. О великој победи српске војске известиће кнеза Милана тек у вечерњим сатима предлажући известан број официра за унапређење.

Шуматовачка битка била је велика и сјајна победа српске војске у Првом српско- турском рату. Ова битка је показала да српски војници могу равноправно да се  супротставе Турцима, пружајући им још два месеца отпор са променљивом ратном срећом.

После овог неуспеха Турци нападају на десној обали Мораве код села Адровца којег заузимају,а војска се повлачи на положај Ђунис- Шиљеговац. Напредовање турских снага биће заустављено због притиска великих сила на Турску. Догађаји који су уследили описани су у тексту посвећеном руском добровољцу, пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, познат као гроф Вронски у роману Ана Карењина.

Прочитајте

Николај Рајевски

Захваљујући локалним историчарима ови догађаји нису пали у заборав потпуно. На иницијативу историчара и културних радника, подигнут је споменик на Шуматовцу у облику крста тек 2006. године.

На слици је споменик руским добровољцима пострадалим у српско-турским ратовима. Налази се у градском парку- Брђанка у Алексинцу.

Шуматовачка битка

Споменик руским добровољцима

И као што се у овом догађају и догађајима који су следили видело, ми мали народи представљали смо кусур великим силама. Гледано од данашњих догађања и кроз призму историјских догађаја, изгубили смо себе лебдећи између истока и запада.

У другом српско-турском рату српска војска ће ослободити Ниш, Лесковац, Пирот и Врање. Операције које су Срби започели према Приштини и Косову биће прекинуте јер је Русија, након успешних операција у Бугарској, закључила мир 2. марта у Сан Стефану, месту крај Цариграда.

Источна криза није донела потпуно ослобођење и уједињење српског народа. Русија и Аустро-угарска су се још пре почетка сукоба са Турцима договориле да, уколико Турска буде поражена, неће се стварати јединствена словенска држава. Али и поред тога Србија и Црна Гора постају независне државе. На Берлинском конгресу, 11. јула Србији је призната независност и прошириће своју територију за четири округа: Нишки, Пиротски, Врањски и Топлички.

ШУМАТОВАЦ ДАНАС

Ево нас код споменика на Шуматовцу

Шуматовачка битка

Споменик посвећен страдалима на Шуматовцу

Споменик је у облику великог дрвеног крста, постављен је на годишњицу битке. Постављен је на месту главног шанца одбране, који је накнадно изграђен, уочи саме битке. Окружен је лепом шумом, која је тренутно у јесењем издању. Годишњице обележавају локални историчари и тада им се накачи локална свита да би била виђена и да се услика за друштвене мреже и локалне портале.

Шуматовачка битка

Шуматовац

Ево и табле на којој играју светлост и сенке и на којој треба да буду детаљи и распоред трупа у боју.

Шта још има овде

Пластика, пластика и само пластика. Ова депонија се уклања само уочи обележавања годишњице. Између годишњице гомила се отпад.

И НА КРАЈУ…

 

На горњој слици је место где се водила чувена Шуматовачка битка, место где су се бранили бедеми државе и где се стварала држава Србија. И ово место, као и многа друга места у Србији натопљена су крвљу нашега народа. Даље, виде се врхови Суве планине, Трем и Соколов камен, виде се Сврљишке планине, Јастребац, назире се Стара планина, планине Радан и Видојевица…за нас је то наша земља, за стране окупаторе и мултинационалне, белосветске компаније и предаторе, само коте, плен, профит…Ми друге земље немамо а ову што имамо ваља чувати, најпре од нас самих. Како се опходимо (не на речима, хвалоспева, појања и посипања пепелом,  Има превише празне реторине, већ делима)  према својим прецима и својом прошлошћу, такви смо и према себи и поколењима.

Видите Србију и у приповеткама Милована Глишића у којима је приказан тежак живот нашег народа и борбу за опстанак и преживљавање људи на овим нашим просторима натопљеним крвљу нашег народа.

ПРВА БРАЗДА- Милован Глишић

 

Пријавите се и сазнајте занимљиве приче из историје нашег народа

 

Cover for Kroz Srbiju i dalje
121
Kroz Srbiju i dalje

Kroz Srbiju i dalje

Упознајте Србију, природне лепоте, културно и историјско наслеђе. И даље, ван Србије....

6 days ago

Kroz Srbiju i dalje
Reka Svrljiški Timok kroz Niševačku klisuru ... See MoreSee Less
View on Facebook

2 weeks ago

Kroz Srbiju i dalje
Beskrajni oblici lepote- srpski Alpi, planine Veliki krš i Stol kod Bora ... See MoreSee Less
View on Facebook

2 weeks ago

Kroz Srbiju i dalje
predelisrbijablog.rs/petrova-crkva-u-rasu/ ... See MoreSee Less
View on Facebook

2 weeks ago

Kroz Srbiju i dalje
Те тужне очи сунцокретау мом су срцу отворене-Али су сунца на крај света, и тихо слазе мрак и сененаше реке, наше шуме, наша благородна поља, наши животи ... See MoreSee Less
View on Facebook

2 months ago

Kroz Srbiju i dalje
Ископаше ти очи, лепа слико!Вечери једне на каменој плочи. ... See MoreSee Less
View on Facebook

 

 

 

Click to rate this post!
[Total: 0 Average: 0]

Ostavite svoj komentar