Šta posetiti u okolini Sokobanje

Šta obići u Sokobanji? Kada god sam obilazila okolinu Sokobanje, morala sam da guglam, da postavljam pitanja i tražim odgovore od planinara, jer mnogi predeli izuzetne lepote nisu na turističkoj mapi Sokobanje i nigde ne piše kako na primer da dođete do krugova na Devici, kako do Šuplje stene, Skrobničke klisure…i ukoliko samostalno krenete da istražujete, otkrićete još prelepih predela i krajolika. Ovi krajevi su zaista lepi, ima svega, samo nema marketinga. Zašto Sokobanjci svojim posetiocima poturaju samo Vrmdžu i tamo nekakve festivale po Resniku, ne znam, možda zato što se nagađa da je ovaj kraj namenjen za prodaju ko zna kome.

Ako imate u planu da boravite u Sokobanji i imate dilemu šta da obiđete, ja vam iskreno preporučujem da krenete prema Knjaževcu i obiđete predele oko planina Slemen i Krstatac. Odavde počinje planinski lanac Karpatskih planina koje se protežu istočnom Srbijom i nastavljaju dalje u Rumuniji. Još na izlasku iz Bovanske klisure videćete Rtanj kako dominira u prostoru i na dalje, prema istoku nadovezuje se Gola planina, Slemen i Krstatac. Između ovih planina nazire se uzvišenje Tumba- Sesalačka Tumba.

Ovde je čuvena Sesalačka pećina koja privlači posetioce Sokobanje. Nalazi se u selu Sesalac po kome je dobila ime. Krenite dalje od pećine i videćete krajolike neverovatne lepote. Možete ići uz reku, možete krenuti na Tumbi ili Slemenu. Staze su isprepletene i gde god da zakoračite, videćete predele netaknute prirode, predele kao iz bajke, nešto što se ne viđa svakodnevno.

 

Moja današnja destinacija je selo Sesalac i planina Tumba. Sesalačka Tumba. Selo Sesalac se nalazi na oko petnaestak kilometara od Sokobanje u pravcu Knjaževca. Zelena tabla pokraj puta obaveštava da je tu skretanje za sela Milušinac i Sesalac. Ranije sam pisala o Milušincu i planini Krstatac. Nekako sve imam osećaj da sam ostala nedorečena i da ovde ima još toga mnogo lepog što vredi videti, posetiti i uživati u prelepoj prirodi. Dok idem uzanim seoskim putem, ja vidim vrh Krstatca i poboden krst na vrhu koji se presijava na suncu. razmišljam kako taj vrh nisam stigla da osvojim. Sela u ovom kraju dele sudbinu mnogih ruralnih područija u Srbiji. Nema ljudi, nema mladosti u selima, napuštene kuće, urasla dvorišta u korov.

Selo Sesalac je poznato posetiocima Sokobanje jer dolaze da obilaze čuvenu Sesalačku pećinu. Ja se sada neću zadržavati oko pećine, idem dalje. Idem putem iza pećine i pratim pravac koji vodi ka Tumbi. Sa desne strane je šumovita padina planine Slemen i put koji vodi u gustišu šume. Na ovom putu krećem sa svojim vernim prijateljem- u stopu me prati moj pas Hektor. Ja i moj Hektor krećemo u Discover.

Pročitajte:

Sesalačka pećina

Kada krenete od pećine, nezaobilazna je Zarvina reka. Ova mala rečica toliko oplemenjuje prostor oko pećine da je zaista prizor kao iz bajke. Nedaleko od pećine nailazi se na branu sa koje se slivaju mlazevi vode. Izgrađena je mala brana na ovoj rečici i stvoreno malo jezerce. Na ovom malom jezercetu vrvi život. Ovde raste barska, odnosno jezerska vegetacija- lokvanji, trske, rogozi. U ševaru gnezde se ptice, po vodi plutaju insekti, čuju se i žabe. Čitav jedan univerzum, životna zajednica, ekosistem povezan u jednu skladnu celinu.

 

Krećem putem koji vodi ka Tumbi. Iza mene je gusta šuma i proplanci planine Slemen, ispred dominira piramida Rtnja. Neverovatno je kako je sama priroda izvajala četvorostranu piramidu. Kako je lepo ovde, kao sam nekada volela da prođem tim putem oko Rtnja i izađem kod Boljevca na magistralni put za Zaječar, a tamo Lazarev kanjon, Malinik, Borski Stol i Veliki krš i sve lepote ovog sveta.

 

Na ledini gube se markacije i imam sada problem. Navodi me put na čestar, nisko trnovito rastinje. Nastavlja se put šumom ali nije to to. Radnik na obližnjoj plantaži me usmerava na put koji se ne vidi pored četinarske šume. I ubrzo nailazim na markacije.

Krećem se šumicom gde dominiraju jorgovani, divlje kruške, oskoruše, idem kamenim terenom, koji je obrastao travom, šarenim cvetovima. Hodam strmom liticom, grebenom Stubline. Vidik je neverovatan. Ispred mene je sada planina Devica i nepregledne šume na padinama. Virgin Muontain. Prelep krajolik, samo treba biti na oprezu, hoda se po kamenjaru, po izrezbarenim krečnjačkim stenama, po ivici litice.

 

Put se dalje spušta i opet uzdiže na jednom zaista strmom vidikovcu, steni- Orlov skok. Ukoliko zakoračite ovde, vodite računa, teren je klizav, kamenje se odronjava. Ne znate gde stajete jer je teren zatrpan šumskom steljom. Sa ove stene vidi se put koji vodi ka selu.

Spuštam se dalje i izlazim na put. Nekakvo olakšanje, nisam više u nepoznatoj divljini, na teritoriji divljih životinja. Vidim stene grebena koje me podsećaju na vrhove Velikog krša.  Kuda dalje, pratim tok Sesalačke reke koja teče ka selu. I ubrzo nailazim na markacije. Sa ovog puta granaju se staze i staze uz reku i preko reke da jednostavno ne znate gde da zakoračite. Odlučujem da skrenem s puta i pregazim reku. Voda u planinskim rekama je u ovo doba ipak hladna. Nema veze, idemo dalje. Žubor reke koja se lomi preko kamenjara , pesma ptica i insekata pratiće vas. I opet imate mogućnost da se vratite putem ili da nastavite uz reku.

Inače, iz samog sela kreću dve planinarske staze koje se prepliću i trasirane su uz reku. Ja sada nailazim iz suprotnog smera, preko grebena, naizmenično se krećem i jednom i drugom stazom. Ovde ćete naići na putokaz koji usmerava na vrh Tumbe i ta staza je duga još nekih dva kilometara. U nastavku puta je ušće rečice sastavnice (u planinarskim krugovima pominje se Mađarska reka) sa Sesalačkom rekom. Sesalačka reka, duga je 20 kilometara, izvire ispod nekog ogranka Rtnja, neki prirodnjaci je smatraju sastavnicom Sokobanjske Moravice.

Vraćam se na put, gledam s jedne strane strme padine, gledam gde sam sve gore prolazila i kako je strm teren, sa druge je pitoma dolina reke. Srećem meštanina od koga saznajem da ovde rovare tragači za zlatom i da su otkrili velike količine zlata. Prošle godine od meštana Milušinca čula sam priču da avioni nadleću Rtanj. Tada mi je ta priča ličila na priče iz teorije zavere i Trećeg oka. Sada tu istu priču čujem od meštana Sesalca. Okupatori snimaju teren. Ko im je dozvolio ako avioni ne lete iznad Rtnja. Odakle okupator snima teren jedne suverene zemlje i ko mu je dao dozvolu. Vidim očaj u ljudima kada se priča o zlatnoj groznici. Njihov očaj prelazi na mene. Šta uradiše od zemlje?!

Skrećem opet s puta ne bi li videla vodopad Veliki Tuš. Tabla pored puta usmerava ka vodopadu. Razmišljam kako su u ovim krajevima svi vodopadi Ripaljke, a naziv ovog vodopada je Veliki Tuš, originalno. Očekujem mali vodopad, ali mi se ukazao neverovatan prizor. Ovo je bajka, ovo je raj. Kakav lep vodopad, ostavlja bez daha. Toliko ima vodopada širom Srbije koji su prelepi na svoj način. Ali ovo je jedan nestvaran prizor, nešto lepo, divno. O ovom vodopadu se ne govori. Za ovaj vodopad znaju samo meštani i planinari. Posetioci koji obilaze pećinu, sigurno ne znaju da možda na kilometar ili dva nalazi se predeo vredan divljenja.

Ovde se može i kolima doći, samo produžiti pravo od skretanja ka pećini.

 

Umalo da nastrada moj pas ni kriv ni dužan. Jednom meštaninu, koji je obrađivao svoju baštu, moj pas je zaličio na vuka. Očigledno je da ima vukova u ovom kraju čim je čovek reagovao, zato narode, ako ste vlasnik malinoe ili nemačkog ovčara, ne puštajte svog ljubimca da trči daleko ispred vas.

Pitam se, zašto ovog vodopada nema na turističkoj mapi Sokobanje. Zašto ne promovišu ove krajeve. Zašto ljudima poturaju Vrmdžu? Pa više sam ja pisala o lepoti ovog kraja nego samo Zeleno srce Sokobanje. Da li je ovaj krajolik namenjen za prodaju, pa se ne razmatra razvoj turizma?! Nakon svakog objavljenog snimka iz ovih krajeva, javljao mi se veliki broj ljudi, posetioci Sokobanje, koji su pitali gde se nalaze svi ti predeli, tražili informacije kojim putem da krenu, neki su se žalili da im ništa nije ponuđeno u turističkoj organizaciji.

Još malo se krećem uz reku, već se naziru napuštene vodenice i kuće. U ovim napuštenim vodenicama nema Save Savanovića. Postoji opravdana bojazan od živih vampira koji sišu krv ovom narodu i ispijaju sve životne sokove ove zemlje.

Vidim dosta napuštenih kuća, urasla dvorišta u korov. Po nekada domaćinskim avlijama, sada se legu tvorovi i lasice, laze gušteri i zmičići po zidovima kuća, legu se kukuvije i ušare.

Posetioci i u popodnevnim satima dolaze, obilaze pećinu, uskraćeni za mnoge lepote ovog kraja.

Svoje putovanje završavam na vrelu Moravice.  Dok se vraćate iz Sesalca , ispred vas je planina Devica. Kako se približavate, videćete visoki crkveni toranj i kuće i okućnice sokobanjskog Vrela. U tom selu izvire reka Sokobanjska Moravica. To je ona reka koja protiče ispod Soko-grada, na kojoj je Župan plaža i koja dalje teče Sokobanjom, na njoj je akumulirano Bovansko jezero, a onda pored magistralnog puta koji vodi ka Sokobanji videćete kraj reke rugla i rugla od deponija.

Pročitajte još

Sesalačka pećina

Planina Devica

ПЛАНИНА КРСТАТАЦ

 

Odaberite svoju destinaciju i zakoračite u avanturu

Pratite nas i otkrijte nove svetove