Sokobanjska Moravica

Ukratko, Sokobanjska Moravica izvire ispod planine Device, dugačka je oko 60 kilometara. U Južnu Moravu uliva se kod Aleksinca. Protiče kroz Sokobanjsku kotlinu i Bovansku klisuru gde je izgrađena akumulacija- Bovansko jezero. Ovi podaci mogu se naći na stranicama vikipedije. Ali nijedna internet stranica ne može dočarati neotkrivene lepote ovog kraja i Srbije.

Reka Sokobanjska Moravica nastaje od dva potoka- desne sastavnice Izgare i leve Tisovke, koji izviru na padinama planine Device. Veliku količinu vode dobija od Sesalačke reke i jakog kraškog izvora kod sela Vrelo, poznatog kao vrelo Moravice.

VRELO MORAVICE

U podnožiju planine Device, među stablima drveća, žbunastog rastinja, papratnjačama i busenjačama, nalazi se skriveni biser majke prirode. To je vrelo Moravice. Sa ovog mesta, na kojem lista paprat, mahovina, izbija reka Moravica i dubi svoje korito među stoletnim stablima bukve, prizemnim rastinjem, drobi stene i probija se dalje na svom putu. Vrelo Moravice je kraško vrelo iz koga izbijaju podzemne vode i formiraju rečni tok.

Sokobanjska Moravica

Izvor reke Moravice

Sokobanjska Moravica

izvor reke Moravice

Među algama i busenjačama pozira nesvakidašnji stanovnik vlažnih mesta- daždevnjak, ali osetivši prisustvo čoveka, brže bolje klizi vodom i krije se među rastinjem. Ne želi da pozira.

Vrelo Moravice
U vrelo utiče i bujični potok koji ističe iz obližnjih krečnjačkih jama u vreme visokog vodostaja. Kako nema vode, prolazi se kroz kamenjar i polje busenjača i algi. Život je čudo- na kamenu i iz kamena niče, buja, prilagođava se prostoru i vremenu; produžava, traje, opstaje. Skrovita mesta, tako blizu i tako daleko od civilizacije, divlja, nepristupačna. Samo na ovakvim mestima može se osetiti duša sveta, život kao čudo, traje eonima i uvek večita inspiracija, tajna, mistika

Iznad vrela, obeleženom stazom stiže se do Markove pećine.  Pećina je nepristupačna i ne preporučuje se amaterima pećinska avantura. Prema nekim istraživanjima, smatra se da je ovde živeo praistorijski čovek, a postoji i legenda da je pećina bila sklonište Marku Kraljeviću. Svaki kraj u ovoj našoj zemlji ima neku svoju legendu vezanu za mitske junake, a ako ih nema, onda se izmisle.

Sokobanjska Moravica

Reka Moravica se formirala u pliocenu kada se formiraju rečne doline mnogih reka u Srbiji. Reka je obrazovala svoj tok nakon povlačenja jezera iz kotline. Verovatno, zbog toga se na ovom prostoru obrazovala neobična i karakteristična prirodna pojava- epigenija. Epigenija ili epigenetska dolina je rečna dolina usečena u viši deo terena, koji je izgrađen od otpornijih stena, uprkos tome što se u neposrednoj blizini nalazi teren izgrađen od mekših stena. Tako je Moravica probila klisuru kod Sokograda.

Sokobanjska Moravica

Do ovog mesta dolazi se tako što se od Sokobanje krene putem prema Knjaževcu. Na četrnaestom kilometru od Sokobanje nalazi se putokaz koji usmerava na desno skretanje prema selu Vrelo (sokobanjsko). U samom selu, kod crkve Svetog Ilije, skreće se na desno i dolazi se vrlo brzo do samog vrela. Osim prirodne baštine, u ovom mestu treba pomenuti i kulturno nasleđe. Crkva Svetog Ilije, najstarija je crkva u opštini Sokobanja. Zadužbina je kneginje Perside Karađorđević. Prolazeći ovim krajem, 1872. godine, kneginja Persida Karađorđević, donirala je nisku dukata za izgradnju crkve.

Crkva Svetog Ilije u Vrelu kod Sokobanje

Crkva Svetog Ilije u Vrelu kod Sokobanje

Crkva, nalik na sve druge crkve, ali ima nečeg posebno u njoj. Nekako je posebna na svoj način.
Iako se ovo mesto nalazi na svega par kilometara od jednog od najvećih turističkih centara Srbije, iako je obdareno prirodnim lepotama, stiče se utisak da deli sudbinu mnogih sela u Srbiji. Deluje pusto, prazno, vide se puste trošne kuće, opusteli ambari, vajati. Iskreno se nadam da će se u nekoj bliskoj ili daljoj budućnosti prepoznati prirodni potencijali naših sela.

Selo Vrelo kod Sokobanje

 

Područje „Lepterija Soko-grad“ – predeo izuzetnih lepota

Nizvodno od vrela, Sokobanjska Moravica protiče kroz Dugo polje, u dužini od 9 kilometara. U ovoj maloj kotlini tok meandrira i u vreme visokog vodostaja, reka se izliva u priobalni pojas.

Iz Dugopoljske kotline, rečica ulazi u klisuru, tzv. Sokogradska klisura ili klisura Moravice. Na ulaz u tesnac nalazi se greben na kome su ostaci srednjevekovnog utvrđenja Soko- grad. Soko-grad je izgrađen na temeljima rimskog bastiona, a razoren je 1416. godine kada ga je razorio sultan Musa, kao i ostale gradove u okolini- Bolvan, Vrmdžanski grad… Naizgled pitoma, plitka rečica, ali plitko i kamenito dno reke u Sokogradskoj klisuri na nekim mestima prelazi u duboki lonac. Takozvane „kace“ – mesta na kojima je reka izdubila krečnjak, pa dubina rečice prelazi i preko šest metara. Sokogradska klisura upravo je poznata po džinovskim loncima, tzv. kacama, dubokim i do 6 metara.

Sokobanjska Moravica

Klisura Moravice ispod Soko-grada

Kroz klisuru, pored reke, uporedo vodi i pešačka staza. Ovo mesto je prava turistička atrakcija i nalazi se na turističkoj mapi Sokobanje. Na ovom mestu je idealan spoj prirodnog, kulturološkog i istorijskog nasleđa. Stazom možemo doći do Sokograda, usput je izletište Lepterija, restoran Pećina, mala crkvica posvećena Presvetoj Bogorodici, vrh Popovica, plaže Župan, Šest kace, staze zdravlja, izvori hladne i lekovite vode, može se izaći i na vidikovac Golemi kamen i pre svega, uživanje u predivnoj prirodi…

Sokobanjska Moravica

Šest kace

Sokobanjska Moravica

Plaža Džentlmen

Nizvodno od Soko-grada nalazi se izvor hladne vode – Lepterija. Lepterija je i poznato izletište. Veliki broj ljudi se ovde okuplja, mesto je pogodno za piknik, roštiljanje; ovde vrvi od naroda za Prvomajski uranak. I dalje, duž reke, prema Sokogradu, teren je pogodan za kampovanje. Tu se mogu videti znakovi pored puta koji nam kazuju da je  ovde boravio Ivo Andrić, zatim putokaz ka Hajduk Veljkovoj pećini. Najverovatnije, pećina je bila sklonište Hajduk Veljku dok je ratovao sa Turcima. Jer, Banja je vekovima bila u sastavu Vidinskog pašaluka sve do 1810. godine kada je Hajduk Veljko oslobađa. Konačno je oslobođena 1833. U blizini, nalazi se restoran Pećina u sasvim prirodnom ambijentu i Bogorodičina crkva
Zbog karakterističnih odlika rečnog dna, prisutne su plaže na reci. Najpoznatije su Župan plaža, Šest kace, Džentlmen

Sokobanjska Moravica

Župan plaža- Moravica

 

Bogorodica u steni

Bogorodica u steni

Bogorodica u steni

Udubljenje u steni, nastalo po predanju, kada se na ovom mestu skrivala Bogorodica sa Hristom od progona Rimljana.

Na ovom mestu dolaze ljudi da se poklone Bogo-Majci i Bogo-mladencu. Ostavljaju zapisane želje, molitve, brojanice, novac…za zdravlje, za spasenje. Do Bogorodice u steni vodi strma staza. Na nju ukazuje putokaz preko drvenog mostića koji se nalazi u samom izletištu Lepterija.

Postoje legende vezane za Lepteriju. Po jednoj priči ime Lepterija potiče od grčke reči elefterija, što znači slobodište. Tu su se okupljali robovi iz Soko- grada, među oima je bilo dosta Grka, i provodili su retke trenutke u slobodi. Grčki naziv ovog mesta vremenom je pretočen u sadašnji. U drugoj priči, volelo se dvoje mladih. Lepterija je bila ćerka gospodara Soko- grada, a njen dragi sin župana Vrmdžanskog grada. Njihova ljubav bila je zabranjena pa su se odlučili na potez očajnika. Skočili su zajedno u smrt sa litice. Mesto na kome je pronađena devojka nazvano je njenim imenom- Lepterija, a malo nizvodno, postoji plaža koja se zove Župan, nazvana po županovom sinu.

Sokobanjska Moravica

Sokobanjska Moravica

Kod sela Trubarevca, Moravica utiče u Bovansku klisuru. Na ovom prostoru formirana je akumulacija, veštačko jezero- Bovansko jezero.

Pritoke Moravice

Rečni sliv Moravice je asimetričan. Usecajući korito u južni obod kotline, formirala je izrazitu asimetriju u svom slivu. Šta to znači?- Najveće i najduže pritoke prima sa desne strane- Sesalačka, Jošanička, Vošačka, Vrmdžanska reka, dok sa leve strane uliva se Gradašnica, Čučunjska, Poružnička reka.
Reka Gradašnica, leva pritoka Moravice, dugačka je svega 8 kilometara. Spušta se sa padina Ozrena. Njeno korito je prekriveno bigrom. Na ovoj rečici nalazi se čuveni vodopad Ripaljka

Reka Gradašnica

Zarvina reka- izvire iznad Sesalačke pećine i do svog ušća nekoliko puta ponire. Ovo je jedina reka ponornica u ovom kraju.

Zarvina reka

Vrmdžanska reka ili Pakleška reka, dugačka je oko 17 kilometara, protiče kroz divan krajolik

Vrmdžanska reka

Sesalačka reka, duga je oko 20 kilometara, smatra se da je sastavnica Moravice

Sesalačka reka

Kod sela Trubarevca, Moravica utiče u Bovansku klisuru. Na donjem kraju klisure, izgrađena je zemljana brana i obrazovano veštačko jezero- Bovansko jezero.

Sokobanjska Moravica uliva se u Južnu Moravu kod Aleksinca.

Sokobanjska Moravica

Pročitajte 

БОВАН- средњовековно утврђење

Pogledajte fotografije

Bovansko jezero- pejzažna fotografija

 

Prijavite se i upoznajte još mnogo lepih i skrivenih bisera prirode

Click to rate this post!
[Total: 0 Average: 0]

Ostavite svoj komentar