Planina Tara

Čuvene su zaista lepote planine Tare. Smatra se da je Tara najlepša naša planina. Zbog svojih izuzetnih osobina biljnog i životinjskog sveta, skupština Srbije je 1981. godine ovu planinu proglasila nacionalnim parkom. Nacionalni park obuhvata površinu od 19 200 hektara. Po nekoj zvaničnoj statistici kažu da šume pokrivaju oko 13000 hektara, ali nekako učestalo vide se umetrana drva i panjevi, panjevi i panjevi…

Tara je planina koja je sa svojim biljnim i životinjskim svetom preživela ledeno doba. Da li će preživeti sumrak civilizacije, ljudsku prljavštinu, pošast savremenog čoveka… tek se treba sumirati crni bilansi.

Iskreno da kažem, imala sam predrasude o Tari, bez obzira na glasine o neobičnim lepotama ove planine. Jer, gde dođe čovek, tu se nešto uništava, razara i degradira. Očekivala sam izgradnju „novog Zlatibora i novog rugla“ i na Tari.  Mada, ni to nije isključeno, kupuju se placevi, grade se apartmani, pitanje je da li će se novogradnja otrgnuti kontroli, ako već nije.

Postoji još uvek ono što je lepo i što prkosi vremenu i prostoru. To su prelepe mešovite šume u kojima raste endemska vrsta- Pančićeva omorika. To je mesto gde i dalje žive zeke, mede, vukovi, srnice, veverice…

Planina Tara- reljef

Planina Tara nalazi se na zapadu Srbije, između dve okuke Drine. Pripada skupini Starovlaških planina i u grupi Podrinskih planina. Odlikuju je pejzaži i predeli izuzetne lepote. Reljef planine je raznovrstan. Stene koje sačinjavaju masiv Tare svedoče o njenoj burnoj geološkoj istoriji. Najstarije stene potiču još iz doba paleozoika, iz vremena pojave prvih šuma, njima se pridružuju formacije iz trijasa, jure i krede, iz vremena dinosaurusa. Mogu samo zamišljati kako su to bile divne šume i divna vegetacija koju čovek nije krčio i uništavao i kako je izgledala zemlja pre vremena.

Tara se ističe se skupom planinskih vrhova među kojima se nalaze duboko usečene doline. Prema reci Drini, Tara je strma i nepristupačna. Na drugoj, jugoistočnoj strani, prema Kremanskoj i Užičkoj  kotlini, padine su blage i pitome. Zbog takvih odlika reljefa, planina Tara ostavlja utisak kontrasta.  Vrhovi Tare prelaze nadmorsku visinu od 1000 metara. Najviši vrh je Kozji rid, koji doseže visinu do 1591 metar nadmorske visine.  Kanjon Drine je nešto zaista posebno i lepo.  Dubok je i do 1000 metara.

Za posetioce i turiste najveću vrednost imaju njeni vidikovci. Najpoznatiji su Banjska stena, Zelenika, Uroševa stena, Osluša, Sjenič, Sokolarica…Sa njih se pruža  impresivan pogled na najlepše krajolike planine i njenu okolinu.

Planina Tara bogata je potocima, rekama i jezerima. Najznačajnija reka ovog kraja je reka Drina. Po kvalitetu i čistoći vode, Drina pripada čistim rekama. Ali tako bi trebalo biti. Učestali je plutajući otpad koji guši reku. Ali to nije najgore. Drini i njenim pritokama preti potpuno uništenje života ukoliko kompanija Rio Tinto bude prosipala svoj otrov u dolini Jadra i dalje nizvodno.

Drina je zaista moćna reka, bučna, hladna. Zelenkasto- plava boja joj daje neobičnu lepotu. Drina u tradiciji našeg naroda je više od geografske odrednice. Drina je simbol lepote, moći, života ali i stradanja. Na Drini se branila i čuvala država, na Drini je kosturnica našeg naroda. Na Drini je granica između država i večito zavađenih naroda na ovim prostorima, granica između Srba sa ove i druge strane Drine. Danas, nakon tolikog vekovnog stradanja, na Drini se opet brani država od pomahnitalih predatora.

Da se vratimo na temu, pored Drine, na Tari se nalazi manji broj rečica. To su Beli Rzav, Derventa, Rača, Brusnica, Pilica…Najinteresantniji vodotok je reka Vrelo ili Godina.  Ime joj je dalo lokalno stanovništvo jer je dugačka svega 365 metara. Izvire iz snažnog Perućačkog vrela. Na njoj je podignut ribnjak u kome se uzgaja kalifornijska pastrmka.

Pregrađivanjem reke Drine nastalo je jezero Perućac. Zaovinsko jezero nastalo je pregrađivanjem Belog Rzava.

Legende o Tari

Postoji legenda koja kaže kako je Tara dobila ime. Stari Kelti su naseljavali nekada veliki deo Evrope i imali su svoju boginju lepote  – Taru. Tragali su za najlepše mesto da joj podignu hram. Zatekli su se na ovoj planini i bili su zadivljeni lepotama prirode. Tako su sagradili hram svojoj boginji lepote, svojoj Tari  neposredno u blizini današnjeg hotela Omorika.

Postoji i druga legenda u slovenskoj mitologiji. Slovenski bog Tar je odabrao planinu za svoj dom pa otuda i ime Tara.

 

Planina Tara- specifičnost biljnog i životinjskog sveta

Duboko u gustišu šume, žive divna stvorenja. Na ovom područiju živi preko dvesta životinjskih vrsta. Neke su  zaštićene kao što su mrki medved, divokoza, suri orao, veliki tetreb, kuna, lještarka, divlja mačka i jarebica kamenjarka. Posebno su zaštićeni medved, divokoza i srna. U bistrim planinskim rekama i potocima živi veliki broj riba: pastrmke, klenovi, somovi, skobalji, štulke, smuđevi, šarani…Raznovrstan je svet ptica. Ovde krstari suri orao.

Na Tari dominiraju mešovite šumske zajednice jele, smrče, bora, bukve, javora, jasike, breze. Ovde rastu endemske zajednice tise, zelenike, omorike, zlatne paprati, šumske lincure, ciklame, jeremička, maslinice…

U ovoj prelepoj šumi naći ćete se kada od Mitrovca krenete ka Banjskoj steni. Šume na Tari su predivne i kada su obasjane suncem i kada se kroz maglu i oblake naziru stabla drveća. Te magle s planina predstavljaju nešto tajanstveno, mistično, imaju neku svoju draž, magičnu moć. Ovakva pojava ne viđa se svakodnevno. Ova lepota privilegija je ljudi koji žive u planinskim krajevima.

Naziru se kraški oblici reljefa među drvećem i zeljastom vegetacijom. Stene su obrasle mahovinama, lišajevima. Iz šumske stelje izbija život. Iz završenog životnog ciklusa nastaje novi život. Iz dubine šuma posmatraju nas divna stvorenja.

Na ovom terenu otkrivene su preko dvesta vrsta gljiva od kojih su tri otrovne. Zelena pupavka, koja raste na Tari ubraja se u najotrovnije pečurke u Evropi.

Pančićeva omorika

Naš prirodnjak i naučnik, Josif Pančić, putujući po užičkom okrugu, čuo je razne priče o najlepšem četinaru na svetu. Pronašao je 1875. godine kod sela Zaovine. Raste u srednjem toku reke Drine u zapadnoj Srbiji i istočnoj Bosni. Omorika se može naći na Mitrovcu, na tresetnim naslagama rezervata Crveni potok. To je visoko, vitko drvo s piramidalnom krošnjom, na čijem se vrhu u jesen javljaju crvene šišarke. Zbog svog zanimljivog izgleda smatra se najlepšim četinarom Evrope. Raste u mešovitim šumama sa jelom, smčom, borovima i lišćarima.

12 mesta na Tari koja treba posetiti

 

Ukoliko želite da posetite Taru, možete to uraditi preko bilo koje turističke agencije ili preko planinarskog društva. Možete u sopstvenoj režiji iznajmiti vikendicu, apartman i zakoračiti u avanturu. Na Tari obeleženo je preko 270 planinarskih staza i svaka staza odvešće vas do nekog neverovatnog predela izuzetne lepote. Neki predeli su poznati i nalaze se na turističkoj mapi Srbije, a neke manje poznati

Pravi užitak je boravak u šumi, šetnja šumskim stazama, proplancima. Šume su divne u svakom godišnjem dobu i u svim vremenskim prilikama. Divne su kada ih obasja sunce i kada ih zaveje sneg; kada se sve rascveta i kada vazduh miriše na šumsko cveće, kada nozdrve širi miris četinara; divno je i kada priroda obuče šarenu jesenju boju.

1. Kanjon Drine

Kroz kanjon Drine, planina Tara je neprohodna, krševita i šumovita. Njene padine obušavaju se u Drinu. Kanjon je dubok i do 1000 metara. Kanjon Drine možete posmatrati sa vidikovca kojih ovde ima u velikom broju. U letnjim mesecima možete krstariti Drinom, što je stvarno nešto posebno i jedinstven događaj.

2. Banjska stena-

Vidikovac Banjska stena predstavlja krunu planine Tare. Da biste došli do vidikovca treba da pešačite kroz predivnu šumu i predivne krajolike. Tačno je da se u blizini vidikovca može doći terenskim vozilom, ali ja iskreno preporučujem šetnju. Šetnja ovom predivnom šumom je jedinstven događaj. Udahnite miris šume i miris četinara.

Nemam sreću da vidim Drinu sa Banjske stene, ali se nalazim u snežnom oblaku, i to je nešto.

3. Vidikovac Zelenika– izgrađen je 2022. godine. Sa ovog vidikovca vidi se panorama Drine i jezera Perućac. Laako ga je naći, nalazi se pokraj puta koji vodi od Perućca ka Mitrovcu na Tari. Podseća na parking mesto pored puta.

4. Predov krst – do ovog mesta se dolazi od Perućca kanjonom reke Dervente. Tu se nalazi planinarska kuća lovački dom. Tu je vidikovac Bilješka stena, obrastao omorikama sa koga se vidi jezero Perućac. Ovde se nalazi brvnara u kojoj je reditelj Petar Lalović snimao film Ptice koje ne polete.

5. Reka Vrelo ili Godina- najkraća reka u Evropi. Nastaje iz jakog kraškog vrela na nadmorskoj visini koje se obrušava u Drinu kod Perućca. Rečica je duga 365 metara, kao i broj dana u godini. Zbog toga je prozvana reka Godina. To je bistra reka koja se vodopadom, visine 10 metara obrušava u Drinu.

6. Jezero Perućac- nastalo je pregrađivanjem Drine. Ovde se u mesecu julu održava Velika drinska regata. Regatu organizuje opština Bajina Bašta i Sportsko Turistički centar Bajine Bašte.

Spust  kreće sa hidroelektrane i ide do Rogačice. Prva Drinska regata održana je u julu 1994. godine kao sećanje na stare drinske splavare i otada se održava svake godine. U mesecu julu svake godine, uoči regate, povećana je potražnja traktorskih guma.

7. Jezero Zaovine- nastalo je pregrađivanjem Belog Rzava.  Ovde rado dolaze kupači, ribari, rekreativci

8. Na Drini kućica- kućica je simbol Bajine Bašte. Izgradili su je ribari još daleke 1967. godine. Moćna reka Drina je sedam puta odnosila kućicu u vreme visokog vodostaja i sedam puta je kućica vraćena na steni.

Postoji legenda da je Marko Kraljević bacio ovu stenu u Drini. Nekako u svakom kraju postoji ta legenda o Kraljeviću Marku kako baca kamenje i stene i razmahuje buzdovan i topuz

9. Bajina bašta- 

Mali gradić na Drini koji nekako ima dušu. Autentična je arhitektura koja daje dušu ovom mestu.

10. Crveni potok– Rezervat Crveni potok nalazi se na Mitrovcu. Dobio je ime zbog toga što vodeni tok protiče preko crvene ilovače. Za vreme jačih padavina dobija crvenu boju. Rezervat je obrastao mešovitom šumom smreke i omorike. Usled velike šumovitosti rezervata dolazi do nagomilavanja organskih materija i vode usled nepropusne geološke podloge. To je uslovilo stvaranje tresetišta, zelenog tepiha.

11. Pažnju turista privlače Tarabići, braća Mitar i Miloš. Njihova kuća nalazi se u zaseoku Tarabića pored puta kod Kremne. Ljudi vole da čuju priče, pa neka im bude.

12. Ja bih pomenula još jedno mesto između Tare i Zlatibora, a to je Kadinjača. Šta god ko mislio, ovde su postradali Srbi- radnici, zanatlije, seljaci, ljudi iz naroda. Ko ih je gurnuo goloruke na tenkovske jedinice, neka mu sudi sud istorije.

Da li će živi svet Tare odoleti sumraku civilizacije. Još uvek se nije otrgla nekontrolisana izgradnja zgradurina i svakojakog rugla, još uvek ima tu nečeg sasvim prirodnog. Zabrinjavajuće je videti raštrkana oborena stabla po šumama, umetrena drva. Da li su to redovne aktivnosti službe za održavanje nacionalnog parka gde se odstranjuju osušena i polomljena stabla ili nešto drugo?! Nekako ima previše oborenih stabala i panjeva. Na pitanje, šta se dešava, ljudi odgovaraju- Ovo je Srbija, ovde se sve može i svako radi šta hoće.

Na povratku sa Tare, prate me snežne padavine. Zimska idila na Tari.

 

Prijavite se i upoznajte Srbiju