WILD SERBIA! Istočna Srbija. Carstvo divlje i netaknute prirode. Jedan od sakrivenih bisera istočne Srbije je svakako planina Stol kod Bora i Veliki krš, njegov sused!
Čim obiđete Rtanj i uključite se na magistralni put Paraćin- Zaječar, impresioniraju pejzaži istočne Srbije. Oni koji imaju tu čast da putuju u ranim jutarnjim časovima, imaće nesvakidašnju priliku da posmatraju rađanje novog dana i izlazeće sunce iznad Tupižnice, Veneru, zvezdu Danicu – kako najavljuje i polako se utapa u novi dan; Srne, kako pretrčavaju magistralni put za Zaječar i put koji vodi oko Rtnja, kako se vešto uspinju uz strme strane planine; videće ponekog zalutalog vuka, sovu kako dreždi na nekoj usamljenoj ogradi ili drvetu pokraj puta i sprema se da ide u svom šupljaru na počinak; ako putujete u zimskim i jesenjim danima može da vas zatekne gusta magla koja obavija kotlinu i naravno smeta vozačima; iglice leda koje krasi žbunje i drveće.
Planina Stol kod Bora
Ovako sam sa ushićenjem pre par godina opisivala predele istočne Srbije dok sam putovala ka Boru, Lazarevom kanjonu, Đerdapu i Kladovu. Svaki moj tekst prožet je ushićenjem lepotama predela istočne Srbije. Najviše sam volela da prolazim putem oko Rtnja, koji se od Sokobanje odvaja ka Nikolincu i vodi dalje. Sada kada ažuriram ovaj tekst, ja jednostavno ne mogu da ostanem ravnodušna na uništavanje i čerečenje najlepših predela naše zemlje. Odavno nisam obilazila Rtanj, a svakodnevno čujem vapaje ljudi kojima se otimaju osnovni elementi života- voda, vazduh i zemlja i žive u tom delu Srbije, na kopovima. Naslućujem njihov očaj.
Bili su tu kopovi kada sam prolazila kroz Bor, Krivelj, ali tada nisam ni sanjala da će naša zemlja postati plen oko koga se otimaju belosvetski predatori. Nisam ni sanjala da ću dok koračam šumama i livadama osećati nemir umesto spokojstvo i razmišljati kako će jednog dana neko poseći šumu, uništiti prirodu, dovući odvratnu mehanizaciju koja će uništiti sve što je lepo i što oplemenjuje ovaj svet.
I ovako sam pisala
Planina Stol i Veliki krš kod Bora
Planina Stol kod Bora
Borski stol. Najlepši stol. Mesto gde se spajaju nebo i zemlja. Vide se daleki neki horizonti; vrhovi Deli Jovana, Miroča… naslućuje se iza planinskih vrhova Dunav. Stajati i beskonačno posmatrati beskrajne oblike lepote, predele, krajolike i grebene srpskih Alpa- Velikog krša. Veliki krš samom svojom pojavom mami zaljubljenike prirode i predstavlja pravi izazov osvajati njegove grebene. Sa južne strane, preko brda i daleko, dominira piramida Rtnja.
Planina Stol pripada grupi Karpatskih planina, visok je 1152 metara nadmorske visine. To je ustvari trapezoidna krečnjačka gromada koja podseća na stol.
Planina Stol kod Bora
Put do Borskog stola vodi najpre do grada Bora a zatim se od Bora odvaja put za Krivelj i Gornjane. Ali treba proći kružne tokove i raskrsnice, izaći iz Bora i tražiti put za Krivelj i Gornjane. Nedostatak svemu ovome su neobeleženi putevi. Nikud obaveštenje gde se skreće i ide za Gornjanski krš, Borski stol, Borsko jezero…Tilva njagra, Tilva Mika, Tilva Roša…Toliko lepih predela na jednom mestu! Samo na jednom mestu postoji znak za skretanje na Crn vrh i to je to. Zato, nikako bez navigacije ne polaziti na put.
Ukoliko pitate meštane za put, neko će vas uputiti na kružne tokove i dalje prema Krivelj. A kad prođete sve kružne tokove, neko će vas vratiti na početak i na put za Bučje. Istina, da oba puta vode do željene destinacije, ali neko ko prvi put prolazi i smatra da Bor nije Njujork, greši! Treba sve to proći i izvući se iz grada i držati se glavnog puta. Svako pogrešno skretanje vodi na kopove, bagere…
Na oko 16 kilometara od Bora, na izlasku iz Krivelja nailazi se na putokaz sa leve strane koji vodi na grebene Velikog krša. Ali i tu treba biti pažljiv jer je putokaz neugledan. Da se nalazimo na pravom putum ukazaće nam venac i kameni pršljenovi Velikog krša, a potom i livade i šume iz kojih izranjaju vertikalne strane ove nesvakidašnje planine. Obeležena staza vodi preko livada i dalje u šumu do samog vrha. Uspon na Veliki krš je zahtevan. Potrebna je oprema za hodanje po kamenjaru i kondicija. Sa desne strane se odvaja put preko prevoja Cepe. Put je nedavno asfaltiran, tako da se može kolima izaći sve do planinarskog doma. Od planinarskog doma kreće staza do najlepšeg Stola.
Rtanj, viđen s Borskog stola
Kučajske planine i Malinik, viđeni sa Borskog stola. I vodena površina koja prvo asocira na Borsko jezero. Ali ne. Stajaća voda koja se vidi je ogroman bazen u kome se skuplja jalovina. A kuda ide taj otrov iz rudnika, to samo nadležni znaju, a bojim se da ni oni ne znaju baš sve!
Ispod samog vrha nalazi se jezerce okruženo bukovim drvećem, rogozima i šašom. Odatle se pruža staza, koja vodi preko livada, zakržljalog rastinja i kamenitih terasa do vrha trapeza.
Inače, planine su pune izletnika. Ekipe osvajaju Veliki krš, a neke druge Stoluju. Pažnju privlači grupa Kineza sa vodičem. Tu su izletnici, alpinisti, rekreativci.
Sada, kada ažuriram tekst, sećam se da je planina vrvela od života, od ljudi. Bili su tu ljudi iz Kraljeva, Zaječara, Kladova, Beograda…bilo je dosta Borana koji su izašli porodično, na izlet. Na vrhu planine, čovek iz Kraljeva koji prolazi i koji me zatiče kako zurim u daljini, konstatuje da uživam. A ko ne bi uživao ovde, u ovoj veličanstvenoj prirodi i u ovom veličanstvenom pogledu.
I onda ti neko dođe i otima ti parče zemlje, slobodu, oduzima ti prostor, parče raja, svog sveta, univerzuma- otima, uništava, skrnavi, gazi.
Srećem i Kineze, đavo da ih nosi. Tada sam mislila da su i oni došli na sasvim običan izlet. Sa vremenske distance, razmišljam kako su došli da vide gde će d rovare i šta će da zagade.
Planina Stol deli sudbinu ostalih srpskih planina. Obeležena staza gubi se među panjevima posečenih stabala. I na ovoj veličanstvenoj planini, uruk hai drvoseče stigle su da zagade okolinu.
Veliki krš
Ovo nisu Alpi, niti Slovenija i Švajcarska. Ovo je Veliki krš, planina nadomak Bora i Krivelja. Sakriveni biser prirode. Srpski Alpi predstavljaju venac oštrih vrhova, kamenih pršljenova, strmih i vertikalnih litica. I svuda naokolo prostranstva livada i šuma.
Kažu geolozi da planine Stol i Veliki krš pripadaju starim gromadnim planinama i da kao što već rekoh, pripadaju karpatsko-balkanskim planinama. Sastavljene su od jurskih stena i da su njihovi delovi potonuli usled raznih tektonskih promena u zemljinoj kori. Kažu geolozi i da je ovde nekada bilo more i da su ove planine bile grebeni u moru.
Planina Stol i Veliki krš, pogledajte te lepe planine i veličanstvene predele, ko zna da li ćemo ih imati u nekoj bliskoj budućnosti
Šta god da kažu geolozi, sigurno svoje tvrdnje zasnivaju na nekom naučnom postulatu. To znači da su ove planine i njihov biodiverzitet preživele burna geološka doba i periode, tektonske poremećaje, vulkansku aktivnost, klimatske uticaje. I onda ti dođe veleizdajnički kartel i dovede Kineze da sve to samelje u svojoj odvratnoj mehanizaciji i nekome padne na pamet da bi tu trebalo da skladišti nuklearni otpad!
Nisam više otišla na Borski Stol, a tako sam želela da hodam po Velikom kršu. I ne znam da li ću otići.
Plači voljena zemljo!
Ostavite svoj komentar