Планина Стол и Велики крш КРОЗ СРБИЈУ И ДАЉЕ....

WILD SERBIA! Источна Србија. Царство дивље и нетакнуте природе. Један од сакривених бисера источне Србије је свакако планина Стол код Бора и његов сусед Велики крш!

Источна Србија

Чим обиђете Ртањ и укључите се на магистрални пут Параћин- Зајечар, импресионирају пејзажи источне Србије.

Они који имају ту част да путују у раним јутарњим часовима, имаће несвакидашњу прилику да посматрају рађање новог дана и излазеће сунце изнад Тупижнице; Венеру, звезду Даницу – како најављује и полако се утапа у нови дан; Срне, како претрчавају магистрални пут за Зајечар и пут који води око Ртња и како се вешто успињу уз стрме стране планине; видеће понеког залуталог вука, сову како дрежди на некој усамљеној огради или дрвету покрај пута и спрема се да иде у свом шупљару на починак; густу маглу која обавија котлину и наравно смета возачима; иглице леда које краси жбуње и дрвеће, уколико на пут крећете јесењим данима.

Само- насељена места се празне. Нема људи, одлази нам народ.

Прочитајте још:

ИСТОЧНА СРБИЈА

БОРСКИ СТОЛ

Борски стол. Најлепши стол. Место где се спајају небо и земља. Најлепши природни видиковац. Виде се далеки неки хоризонти; врхови Дели Јована, Мироча… наслућује се иза планинских врхова Дунав. Стајати и бесконачно посматрати бескрајне облике лепоте, пределе, крајолике и гребене српских Алпа- Великог крша. Велики крш самом својом појавом мами заљубљенике природе и представља прави изазов освајати његове гребене. Са јужне стране, преко брда и далеко, доминира пирамида Ртња.

Планина Стол припада групи Карпатских планина, висок је 1152 метара надморске висине. То је уствари трапезоидна кречњачка громада која подсећа на стол. Простор је оплемењен ливадама, шумама, језером.

Планина Стол као и остале планине на истоку Србије настале су услед покрета алпске орогенезе. Веначне планине на истоку Србије пружају се у меридијански, са заокретом ка југоистоку.

На сликама се виде дебеле наслаге кречњачких седимената на Столу. Стручњаци тврде да су стене најстарије у нашој земљи а и шире. Претпостављају да моћне наслаге кречњака некада су чиниле спрудове у топлом мору, данас чине планинску масу Стола и Великог крша.

Велики крш

Ово нису Алпи, нити Словенија и Швајцарска. Ово је Велики крш, планина надомак Бора и Кривеља. Сакривени бисер природе. Српски Алпи представљају венац оштрих врхова, камених пршљенова, стрмих и вертикалних литица. И свуда наоколо пространства ливада и шума.

Велики крш

Невероватна планина. Сам изглед Великог крша је очаравајући. Подсећа на ланац, низ камених громада. Геолози сматрају да су планине Источне Србије најстарије планине у Србији. Чини се као да су делови планине једноставно потонули. Подсећају на гребен. И за овај предео кажу књиге да је некада било море па пресушило. То доказују седименти, фосилни остаци, дебеле наслаге кречњака…Од бурне геолошке прошлости до величанствене планине.

Планина није позната широј јавности, није актуелна, нема чак ни путоказа ни знакова поред пута, осим планинарских маркација. Али је јединствена, одушевљава, инспирише. Врхови просто маме планинаре, рекреативце. Јер овде се ужива у амбијенту, у природи.

Гребен планине дуг је око 14 километара. Највиши пршљен висок је 1148 метара. Велики крш припада систему карпатско- балканских планина.

Зашто Борски стол и Велики крш?

Прави је изазов освојити врх планине. Опчинињава поглед са врха планине; јединствени пејзажи, изузетни предели којима се не може одолети. Сваки корак је вредан напора и труда који улажете јер кад дођете до циља испуниће вас јединствен осећај као награда за сав уложен труд.

Како стићи?

Пут до Борског стола води најпре до града Бора а затим се од Бора одваја пут за Кривељ и Горњане. Али треба проћи кружне токове и раскрснице, изаћи из Бора и тражити пут за Кривељ и Горњане. Недостатак свему овоме су необележени путеви. Никуд обавештење где се скреће и иде за Горњански крш, Борски стол, Борско језеро…Тилва њагра, Тилва Мика, Тилва Роша…Толико лепих предела на једном месту!

Само на једном месту постоји знак за скретање на Црн врх и то је то. Зато, никако без навигације не полазити на пут. Уколико питате мештане за пут, неко ће вас упутити на кружне токове и даље према Кривељ. А кад прођете све кружне токове, неко ће вас вратити на почетак и на пут за Бучје. Истина, да оба пута воде до жељене дестинације, али неко ко први пут пролази и сматра да Бор није Њујорк, греши! Треба све то проћи и извући се из града и држати се главног пута. Свако погрешно скретање води на копове, багере…

Пирамида Ртња, тј. Шиљак виђен са Борског стола. Столује попут усидреног брода, преко брда и далеко.

На око 16 километара од Бора, на изласку из Кривеља наилази се на путоказ са леве стране који води на гребене Великог крша. Али и ту треба бити пажљив јер је путоказ неугледан. Да се налазимо на правом путум указаће нам венац и камени пршљенови Великог крша, а потом и ливаде и шуме из којих израњају вертикалне стране ове несвакидашње планине.

Обележена стаза води преко ливада и даље у шуму до самог врха. Успон на Велики крш је захтеван. Потребна је опрема за ходање по камењару и кондиција. Са десне стране се одваја пут преко превоја Цепе. Пут је недавно асфалтиран, тако да се може колима изаћи све до планинарског дома. Од планинарског дома креће стаза до најлепшег Стола.

На доњој слици виде се Кучајске планине и Малиник, виђени са Борског стола. И водена површина која прво асоцира на Борско језеро. Али не. Стајаћа вода која се види је огроман базен у коме се скупља јаловина. А куда иде тај отров из рудника, то само надлежни знају, а бојим се да ни они не знају баш све!

Испод самог врха налази се језерце окружено буковим дрвећем, рогозима и шашом. Одатле се пружа стаза, која води преко ливада, закржљалог растиња и каменитих тераса до врха трапеза.

Иначе, планине су пуне излетника. Екипе освајају Велики крш, а неке друге столују. Пажњу привлачи група Кинеза са водичем. Ту су излетници, алпинисти, рекреативци.

Планина Стол дели судбину осталих српских планина. Обележена стаза губи се међу пањевима посечених стабала. И на овој величанственој планини, урук хаи дрвосече стигле су да загаде околину.