Планина Крстатац налази се у близини Сокобање, у атару села Милушинац. На 14 – том километру пута Сокобања – Књажевац одваја се пут за село Милушинац. Још на изласку из Бованске клисуре, у даљини, назире се камена громада. То је планина Крстатац. Њен врх подсећа на заобљени шиљак.
Овде је заиста прелепа природа. Једино чега овде нема, то је маркетинг. Јер, маркетинг чини чуда.
Крстатац је шумовита планина испресецана воденим токовима. Висока је 1070 метара надморске висине. Мало је позната широј јавности. И у својој непосредној околини, у сенци је Ртња, Озрена и Девице. Овде тек понеки радознали туриста наиђе. Једино планинари, природњаци често бораве на Крстатцу.
Од Крстатца почињу Крапатиди- планине карпатског система које се преко Дунава и даље у Румунији настављају у огромни планински систем.
Планина Крстатац- Шта видети?
Неправедно запостављен крај у општини Сокобања. Очигледно је да села Милушинац и Сесалац нису имала свога човека на правом месту и правом тренутку, као што је ту срећу имало село Врмџа.
У Милушинцу живе углавном старији људи, усамљени, жељни разговора. Подмладак отишао далеко. Потрошили су огромне суме новца како би купили плацеве, станове, куће у великом граду, не препознајући потенцијале свога краја. Какав апсурд? Отишли су из свог завичаја у велики град како би радили у супермаркетима. А неко ко има пара, покуповаће једног дана напуштене куће и направити рај за туристе. Мада, не треба кривити људе, једноставно, таква је била друштвена клима. Тек задњих година, људи су похрлили натраг природи.
Околина се не може обићи у једном дану. Постоје скровита места, тешко доступна, за која само мештани знају. Уколико желите да проведете активан одмор на овој прелепој планини, ослоните се на искључиво мештане . Људи ће вам испричати приче и анегдоте везане за свој завичај. Биће им задовољство да вас проведу кроз своје село и околину.
Гредска стена на Крстатцу
Можда бих помислила да је то сасвим обична стена, карактеристична за крашки облик рељефа, али наш домаћин нам указује да је ту, на тој стени некада давно, постојало римско утврђење и римски пут. Са оближњих извора, утврђење се снабдевало водом.
Планина Крстатац- Манастириште
Свето место. Некада је овде постојала светиња посвећена Светој Петки. Турци су похарали светињу, али овде је и даље место ходочашћа. Годинама људи се окупљају, пале свеће, моле се светитељки, Богу, Бого-мајци. Постављен је олтар, кандила, иконе на порушеним темељима. Постоји иницијатива мештана и општине Сокобања да се обнови црква, али као и увек, проблем је папирологија. И архитектонски проблем- како изградити цркву и сачувати столетно свето дрво које је израсло из темеља цркве. Свако ко се усудио да подигне руку на свето дрво, сачекала га је сигурна смрт.
На овом месту је и спомен костурница. Овде су сахрањени мештани погинули у српско турским ратовима 1876- 1878, Балканским ратовима и Великом рату. О томе сведочи споменик који је урастао у растиње. Комунисти су скрнавили гробље, али по причи мештана, свако ко се усудио да оскрнави светињу, стигла га је небеска правда, казна божија.
Мештани планирају да се у дворишту Манастиришта поставе бине за културна дешавања и окупљања људи. За сада постоји добра воља и благослов владике тимочке епархије, ни новац није чак проблем, проблем је у администрацији.
Богова врата
Из Милушинца се може кренути на врх Крстатца, Слемена, на водопаде, на камену прераст Богова врата.
Стазе јесу обележене, али почетак стазе је двосмислен, нејасан и сваки погрешан корак води у погрешном смеру. И поред тога што нам је домаћин показао пут, крећем погрешним путем. Не жалим због тога, јер вреди сваки корак, макар био и погрешан.
Са видиковца се пружа поглед на село, на планину Девицу.
Пут до Богових врата води кроз кањон, поред водотока који је због велике суше тренутно без воде. Пролази се кроз царство нетакнуте природе, где човек није оставио своје трагове и своју прљавштину. Место где се човек стапа са природом и природа са човеком. Ипак, човек је део природе, ма колико у данашњем времену звучи невероватно. Природа, кад тад постави све на своје место, па и човек.
Планина Крстатац заслужује да буде предео изузетних природних одлика, јер је заиста јединствен. Нису само у питању природне лепоте и реткости већ и јединствен биљни и животињски свет, геоморфолошке појаве, карактеристичне за крашке области. На овом месту постоји само природа. Мистична, тајанствена, нетакнута. Дивљина. Wild Serbia
Богова врата су природни и спеолошки феномен. Камена прераст интересантна је туристима који воле одмор у природи, планинарима, научницима. Налазе се на надморској висини од 690 метара. Постоје веровања везаних за Богових врата. Уколико неко болује од тешких и ретких болести, и уколико прође кроз Богова врата, биће излечен.
На пар корака од Богових врата, стрмом стазом долази се до пећине која је неистражена. У шупљарима стена, бораве колоније слепих мишева. Будите обазриви јер блиц фото апарата или мобилног телефона, може да их узнемири.
За ову лепу причу о Крстатцу и занимљивим пикантеријама заслужан је наш водич Душан из Милушинца. Човек, који нам је несебично отворио своја врата, показао стазе и испричао приче.
Милушинац је село које полако одумире. Туризам је шанса овом крају да поново оживи и да врати младост и живот селу. Развој туризма поспешиће и производњу здраве хране. Видех доста крушака, јабука, шљива, ораха које немa ко да обере.
Пријавите се и откријте чаробне пределе
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
СЕСАЛАЧКА ПЕЋИНА
пратите нас и на нашој фејсбук страници
Kroz Srbiju i dalje
Упознајте Србију, природне лепоте, културно и историјско наслеђе. И даље, ван Србије....
Погледајте и видео запис
https://youtu.be/h1uWkPPf8KE
https://youtu.be/h1uWkPPf8KE
Odlicno ste predstavili sl Milusinac
Predivna priroda , jos lepse fotografije