Моја данашња дестинација је Нишевачка клисура. Нишевачка клисура је једно прелепо, нестварно место. На жалост, мали број људи зна за лепоте овог краја. Нема маркетинга, нема ничега. Исток Србије, забачено место из кога се деценијама селе људи. И што је најгоре, на мети је разних предатора, рударских компанија, профитера и ко зна каквих још пошасти које су снашле ову нашу јадну земљу.
Стари сврљишки град
Знакови поред пута су слабо уочљиви. Нема народа да прође путем, да борави у својој авлији, да обрађује своје оранице. Немаш кога да питаш за неку информацију јер гугл често наведе на погрешан пут.
НИШЕВАЧКА КЛИСУРА
Нишевачка клисура налази се у атару села Нишевац, недалеко од Сврљига. Дуга је свега око 2 километара, али тај, тако мали простор је једно дивно место.
Нишевачка клисура
Нишевачка клисура, како стићи?
Нишевачка клисура удаљена је од Сврљига свега шест километара. Из Сврљига иде се путем који води ка селу Нишевац.
Сам крајолик је невероватно леп, али и пуст. Путоказ на раскрсници у Нишевцу усмерава на којој страни се скреће за клисуру. Други путоказ наговештава да постоје трасиране стазе до видиковца. Идем даље путем, али опет нема људи, нема знакова поред пута, немаш кога да питаш где се зауставити, где даље кренути. Ипак, из жбуња вири табла која нас обавештава да се ту, на макадамском путу скреће ка котловима и месту званом Бањица.
Уколико промашите овај пут, ништа страшно. Убрзо ћете угледати окомиту литицу на коме се некада давно налазио стари Сврљишки град. И одавде можете ући у клисуру само са супротне стране. Видећете таблу која обавештава да се на том месту налази старо римско утврђење. Даље, путоказ вас усмерава на пругу и реку и други путоказ, који је слабо уочљив и који вам показује пут до самог утврђења.
Пољски пут води до пруге Ниш- Књажевац. Пруга је истрасирана за време владавине краља Милана Обреновића, а мостове је пројектовао Милутин Миланковић.
ПРУГА
Пруга је трасирана још у 19. веку, за време владавине краља Милана. Након што је пуштена у саобраћај пруга Београд- Ниш, истрасирана је пруга из Ниша за Зајечар
Када закорачите пругом, будите обазриви. Воз за Зајечар и Књажевац пролази овом трасом. Нове композиције воза иду нечујно, само затрепере трачнице и ниоткуда се појави воз. Уколико са вама иде и ваш кућни љубимац, држите га на поводцу.
Нишевачка клисура
Први тунел дуг је око триста метара, иза тунела је мост Милутина Миланковића. Претпостављам да је мост добио име по свом пројектанту. Иза моста је још један краћи тунел а иза тунела стрелицом је обележен пут за Бањицу, Котлове…
БАЊИЦА
Овде је било купалиште старих Римљана. Због тога је ово место добило име Бањица. Кажу да је негде направљена брана али искрено, ја нигде не видех брану на реци. Ова окука Тимока више ми је личила да је река издубила тзв. кацу или котао.
СВРЉИШКИ ТИМОК
Сврљишки Тимок извире испод Сврљишких планина. То је она иста река која се даје душу Књажевцу. У Књажевцу се Сврљишки Тимок спаја са Трговишким Тимоком и настаје Бели Тимок.
Сврљишки Тимок
Сврљишки Тимок настаје спајањем трију крашких речица у близини села Округлице. То су Турија, Манојлича и Висовска река. Сврљишки Тимок потом тече кроз долину дугу 20 километара, у којој је варошица Сврљиг. Код села Нишевца улази у клисуру. Затим се пробија кроз Варошку котлину и Сврљишку клисуру.
КОТЛОВИ
Река Белица улива се у Сврљишки Тимок. То је мала речица. На свом кратком току извајала је невероватне облике- чувене котлове који су настали дубљењем кречњака. Има их укупно 16 у низу. Најбоље је доћи у летњим месецима јер само у летњем периоду можете видети цео кањон.
Котлови реке Белице
Иако се често говори о туристичком потенцијалу сврљишког краја, до сада, колико могу да видим, мало или скоро ништа није урађено. Читаву околину краси специфичан рељеф, карактеристичан за крашке пределе.
Нема ниједно место у општини Сврљиг а да нема неку природну атракцију. Или је то извор воде, слапови, каскаде, котлови, кањони, пећине, природни камени мостови, цркве, манастири, понегде и цркве из преднемањићког периода, видиковци. Све то треба промовисати.
Људи прелазе километре и километре да би видели неку природну реткост, да би изашли на видиковац, да закораче у авантуру.
Крајеви у нашој земљи који нису толико лепи, који немјау нешто посебно да понуде, имају ето, пословне, домишљате и маштовите људе који измишљају камење среће, мудрости, рекламирају неку локалну урбану легенду и привуку туристе. И имају зараду. А овде толико неискоришћених могућности.
Пријавите се и добијајте најновије текстове
pratite nas na našoj fecebook stranici
Kroz Srbiju i dalje
Упознајте Србију, природне лепоте, културно и историјско наслеђе. И даље, ван Србије....
оцените овај текст
Ostavite svoj komentar