Манастир Темска

Манастир Темска, налази се на падинама Старе планине, у истоименом месту Темска, у општини Пирот. До манастира се долази уским и кривудавим путем који води из Пирота за Топли до.

Манастир Темска

Манастир Темска

Манастир Темска представља споменик културе. Под заштитом је државе, 1948. године, као културно добро од великог значаја.Припада Епархији нишкој Српске православне цркве.

Манастир Темска

Манастир Темска- конак

Место Темска настало је у околини старог утврђења Темац. Настанак овог утврђења везује се за период битке код Велбужда 1330. године. Утврђење Темац налазило се на улазу у клисуру реке Темштице. Тврђава је имала значаја у периоду када је служила као погранично утврђење према Бугарској.

Утврђење су контролисали Дејановићи, кнез Лазар, деспот Стефан Лазаревић.  Везује се за династичке сукобе Бранковића и Лазаревића. Касније се помиње као бугарски град. У делу „Историја Срба“ Темац се помиње као Темско у коме се султанови људи обрачунавају са неким бугарским одметницима.

Претпоставља се да су и место и манастир добили име по утврди Темац.

Конак манастира

Манастир су саградили браћа Дејановић, Константин и Јован у 14. веку на темељима и рушевинама светиње непознатог градитеља. Грађен је у моравском стилу, посвећен је Светом Георгију. Основа цркве је уписани крст са осмостраним кубетом. Црква је живописана 1576. године. Постоји натпис који сведочи да је припрата манастира дозидана 1654. године. Припрата је осликана за свега четрдесет дана од 5. септембра до 15. октобра 1654. године.

Манастир Темска

Ни Темску није заобишла судбина српских грађевина и светиња у средњем веку. Манастир је рушен, спаљиван па поново обнављан. Први пут су га похарали Мађари, 1692. године. Протерали су монахе, спалили и опустошили околна села.

Уз благослов патријарха софијског Теоклита, у манастир долази игуман Партеније. Игуман је обновио цркву, конаке, саградио манастирску чесму. Обновљени манастир освећен је 1703. године.

У периоду од 1760. до 1764. године, у манастиру је радила школа којом је управљао јеромонах Кирило Живковић. Манастир је поново опустошен крајем 18. века. Порушили су га Турци, а монаси су протерани. Године 1836. са Свете Горе, долази игуман Кесарије који ће у манастиру Темска провести 40 година. Игуман Кесарије обнавља цркву, школу, конаке.

Манастир ће бити поново похаран у српско-турским ратовима у периоду од 1876-78. године. Арнати и Черкези 1876. године руше манастир, убијају игумана Кесарија и учитеља. Након ослобођења од Турака, манастир се по ко зна који пут подиже из пепела.

Прочитајте још: МАНАСТИР СВЕТИ РОМАН

У периоду након Првог светског рата, у манастиру нема свештенства. Новица Ђорђевић, локални парох, једини се бринуо о светињи све до 1924. године. Те године, у манастир долазе руске монахиње које су протеране од бољшевичке власти. До тог периода, манастир је био мушки, али је преображен у женски.

Манастир Темска

Свети Георгије убива аждаху

Икона Светог Георгија, из манастира Темска. Рад руских уметника

Свети Георгије из Кападокије поштован је и слављен светац у нашем народу. Уколико нисте знали, држава Грузија је по овом свецу добила име. Његова сестра Нина је највећа светитељка Грузије. У нашем народу и у нашим црквама приказан је на иконама како убија аждају. Убијање аждаје симболизује убијање зла, победа Хришћанства, победа светла над тамом. Свети Георгије био је војник цара Диоклецијана, али када је организован прогон Хришћана 330. године, брани Хришћане и сиротињу. Свој иметак који је наследио од родитеља дели сиротињи. Изведен је испред римских власти; на суду се изјашњава се као Хришћанин. Римљани га затварају у тамницу и муче га до смрти. Светог Георгија стављају на точак, бацају израњавеног у креч, наређују му да пије отров. Али све те муке је преживео. Како му нису могли ништа, Римљани су га на крају посекли 6. маја 303. године.

У нашем народу 6. мај се обележава у част Светог великомученика Георгија као Ђурђевдан. Обележава се и 16. новембар пренос моштију Светог Георгија. Многим породицама овај светац је заштитник, крсна слава.

 

 

Манастир Темска- Ко су били браћа Дејановићи

Константин Драгаш и брат Јован били су синови властелина Дејана и Теодоре. Њихова мајка Теодора била је ћерка краља Стефана Дечанског и сестра цара Душана, тако да су у сродству са Немањићима.

Поседи Дејановића налазили су се у источној Македонији. Обухватали су и бугарске градове Ћустендил, Мелник, Петрич и Перник. Држава Дејановића је постојала од распада српског царства 1371. године до битке на Ровинама 1395. године. Након Маричке битке 1371. године, када су Турци потукли војску браће Мрњавчевић, браћа Дејановић заједно са Марком Мрњавчевићем (син краља Вукашина, у народним песмама познат као Марко Краљевић) морали су да признају турску власт и прихвате вазалски однос.

Поседе Константина Драгаша заузеће Турци након његове погибије на Ровинама 1395. године. На Ровинама су се сукобила војска влашког војводе Мирче са Турцима. Константин Драгаш и Краљевић Марко борили су се на страни Турака као вазали. Али њихове жеље биле су да победе хришћани.

Марко Мрњавчевић према народном предању је рекао:„Молим Господа да буде хришћанима помоћник, a ja нека будем први међу мртвима у овом рату“. Влашка држава се одбранила од најезде Турака, али су погинули и Марко и Константин.

Манастир Темска

Манастир Темска

Као и у свим нашим манастирима и светињама, и у манастиру Темска осликава се један временски период. Епоха у којој је осликана историја, архитектура, сликарство. А пре свега осећа се присуство Бога живога. Божије савршено дело на земљи и дело људи у којима је оваплоћен живи Бог, траје и трајаће у времену и простору.

 

Пријавите се и добијајте најновије текстове путем е- поште

 

pratite našu fb stranicu

Cover for Kroz Srbiju i dalje
117
Kroz Srbiju i dalje

Kroz Srbiju i dalje

Упознајте Србију, природне лепоте, културно и историјско наслеђе. И даље, ван Србије....

Click to rate this post!
[Total: 0 Average: 0]

Ostavite svoj komentar