Манастир Свети Роман

Манастир Свети Роман је светиња у којој се чуда дешавају. Болесни се исцељују, нероткиње добију пород, слепи прогледају, непокретни устану.

Чуда се дешавају. Без чудеса хришћанство не би било вера, већ поглед на свет, још један филозофски правац, још једно мудровање без доказа, а Црква не би била саборна и апостолска, већ неки клуб или добротворно друштво. Јер не познају људи Господа само по речима, већ по делима која никоме осим Њему нису могућа. “

Манастир Свети Роман

Манастир Свети Роман

Чуда радују верне и охрабрују их, слабоверне утврђују у вери, а неверне изводе на Пут Божији.“ Љиљана Хабјановић Ђуровић

 

Манастир Свети Роман

Манастир Свети Роман налази се у атару села Прасковче, у општини Ражањ. Припада нишкој епархији Српске православне цркве. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Налази се на средини локалног пута Крушевац- Алексинац. Од Крушевца се путује преко Чокотиног брда и даље према Каонику и Ђунису. Након проласка кроз Ђунис, одмах преко моста на Морави, види се велика табла за усмеравање на леву страну. Може се доћи и преко Ражња. На локалном путу Алексинац -Ражањ, код Делиград, постоји скретање за село Прасковче; пут води даље за Ђунис и Крушевац. Испред моста на Морави, постоји табла за усмеравање на десно.

 

Posetite manastire Tumane i Nimnik. Upoznajte kulturno i istorijsko nasleđe na Dunavu, posetite Golubačku tvrđavu. Rezervišite svoju turu. Saznajte više

 

Манастир Свети Роман -Историјат 

 

Манастир Свети Роман спада у најстарије манастире у Србији. Један је од малобројних манастира који су подигнути пре епохе Немањића. Старији је од Хиландара. Када је манастир основан у 9. веку, хришћанска црква је још увек била јединствена. Подигнут је на месту где се упокијо Свети Роман, чудотворац и исцелитељ. Постоје подаци о животу Светог Романа, али су веома штури и оскудни. Зна се, на основу његовог житија да је био ученик охридске школе Светог Климента. Око 888. године, са својим братом Нестором упутио се у долину Мораве. Настанио се на овом месту, где је ширио хришћанство на словенском језику и просвећивао народ. На месту где се упокојио дешавала су се чудесна исцељења. Убрзо је саграђена црква посвећена Благовестима а касније и манастир.

Манастир Свети Роман

Манастир Свети Роман

Најстарије помињање манастира датира у хрисовуљи византијског цара Василија Другог 1019. године. Манастир је опустошен и порушен још пре немањићке епохе. Немањићи га нису обнављали јер су државу ширили ка југу.

 

 

 

 Манастир Свети Роман

Манастир Свети Роман

Манастир Свети Роман

Легенда о постанку

Постоји прича да је цркву саградио управник коњушнице кнеза Лазара, који је чувао стоку кнежеву. Лазарев слуга, кога су јако болеле ноге, случајно је наишао на порушени манастир и гроб светог Романа. Поколонио се, окупао у води и врло брзо оздравио. Зато је одлучио да обнови манастир. Манастир је обновљен пре Косовског боја.

Манастир Свети Роман

Манастир Свети Роман

По Милану Милићевићу (био је наш познати књижевник, јавни и културни радник. Бавио се и историјом, фолклором, педагогијом и преводилаштвом) Свети Роман је један од седам Синајаца који су побегли са истока и настанили се од Мораве до Дунава; Роман, овде; један у Светој Петки; Ромило у Раваници, Грогорије у Горњаку, један у Витановцу, Зосим у Туману, један преко Дунава.

Са Светим Романом, био је и брат Нестор, који је начинио цркву у селу Витковац. Манастир Свети Нестор се спомиње у 16. веку. Порушен је највероватније у периоду велике сеобе Срба под Арсенијем III Чарнојевића. Мештани Витковца, на темељима некадашњег манастира, подигли су 1870. године парохијску цркву.

Постојао је средњовековни град Свети Нестор који се помиње у у аналима у 15. веку. Похарао га је султан Муса, 1413. године (у народним песмама познат као Муса Кесеџија). Деспот Стефан је исте године повратио порушен град, заједно са Болваном, Липовцем, Копријаном, али није обновљен.

Манастир Свети Роман

Конак манастира

Манастир Свети Роман

КОНАК МАНАСТИРА

Турска освајања

Након турских освајања, многе хришћанске светиње биле су на удару освајачких хорди из Азије. Многи наши манастири и цркве паљени су и рушени до темеља. Таква судбина није заобишла ни Свети Роман.

Манастир Свети Роман

Извесни бег Ђорђе Пиле бива исцељен над моштима Светог Романа. Осетивши божију благодет и милост, овај човек одлучи да обнови светињу. Измолио је ферман од султана и започео изградњу светиње и конака. Храм и конак су обновљени 1796. године и добили данашњи изглед.

Манастир Свети Роман

Књаз Милош је помогао обнови манастира, па је 1852. године, изграђена импозантна звонара од камена. У приземљу, били су смештени душевни болесници. Свакодневно им је читана молитва над моштима светитеља.

У време Првог српског устанка и касније у српско-турским ратовима у манастиру се налазила болница у којој су доношени тешки рањеници са делиградског бојног поља. Монаси, осим што су биле духовне вође, узимали су учешће у боју, борили су се против Турака на делиградским шанчевима.

Манастир Свети Роман

КУЛА ЗВОНАРА

Садашњи иконостас урађен је 1925. године. Дело је руског уметника Андеја Беченка. Сматра се да испод креча и малтера постоје првобитне фреске из средњег века а можда и из ранијег доба.

 

НИКОЛАЈ НИКОЛАЈЕВИЧ РАЈЕВСКИ

 Manastir Sveti Roman

Николај Рајевски инспирисао је Лава Толстоја.

Николај Рајевски кренуо је из Одесе на српски, односно моравски фронт. Српске новине у броју од 21. августа 1876. године, пренеле су вести руских новина о доласку пуковника Рајевског у Србију. Пре поласка, командовао је стрељачким батаљоном у Севастопољу. Дао је оставку да би дошао у Србију.

О боравку Рајевског у Србији, писали су публициста Пера Тодоровић, доктор Владан Ђорђевић, штабни официри српске војске.

Николај Рајевски је погинуо на бојном пољу у Горњем Адровцу. Тело Николаја Рајевског пренешено је са фронта у манастир Свети Роман, где је привремено сахрањено. У порти манастира, тело је почивало десетак дана.

Постоји легенда да је његово срце остало у првобитном гробу. Ова легенда поткрепљена је истинитим догађајима. Наиме, у најновијој историји манастира Свети Роман, аутор протосинђел хаџи Никодим Ђураков, пише да после испраћаја тела Рајевског у Русији, „очевици тврде да му је утроба враћена у исти гроб, који после тога скромно обележен и остао такав до данашњих дана.“ Игуман Данило Недељковић био је један од очевидаца. Он је примио тело Рајевског допремљено са ратишта, августа 1876. и био сведок догађаја- видео је све што се дешавало.

 Manastir Sveti Roman

По тело грофа, на захтев Ане Рајевске, дошао је дугогодишњи пријатељ Рајевског, потпуковник Константин Кесјаков. У Србију је допутовала и мајка пуковника Рајевског, Ана Рајевска. Желела је да оде на место погибије, али јој није одобрено, јер с Турци заузели Горњи Адровац.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Николај Рајевски

 

Пре него што је враћано у домовину, тело је балсамовано. Процес балсамовања, подразумева вађење унутрашњих органа. Све ово указује да првобитна гробница није празна. Тело је најпре положено у дрвени а потом у метални сандук. Првог септембра 1876. године, кренула је поворка за Београд у пратњи Керсјакова. У Саборној цркви у Београду тело је било изложено, а потом одржан парастос. Након опела, у пратњи београдског гарнизона, уз војне почасти, посмртни остаци су пренети на пристаниште. Са савског пристаништа, уз грмљавину топова, брод Делиград,са посмртним остацима пуковника Рајевског отпловио је за Одесу.

Сахрањен је у Крестовозвижденијској цркви (Црква посвећена Возвиждењу Часног крста) – породична гробница Рајевских, на породичном имању Рајевских у Разумовки.

 Manastir Sveti Roman

Гроб је скромно обележен. Тек 2008. године постављена је спомен плоча.

 Manastir Sveti Roman

Сведочанство на бурну прошлост манастира

Вода из камена

Анхимандрит Данило, (поменут је као старешина манастира који је примио са бојног поља и отпратио у домовину тело грофа Рајевског; сведок дешавања. Био је игуман манастира до 1902. године, када је тешко оболео). Помиње се у роману Љиљане Хабјановић Ђуровић, Вода из камена. Иако је старешина манастира, помиње се као негативац који је запао у прелест и гордост. А гордост је сатанин грех, почетак свих других грехова.

Растерује народ са места ходочашћа на коме се приказала Божија мати сеоској девојчици Милојки. Наређује да се растури црква брвнара коју је народ саградио. (На том месту је данас манастир Покрова пресвете Богородице у Ђунису). У повратку у манастир Свети Роман, на путу, покушао је да заобиђе жену која је стајала насред пута. Није успео да изманеврише, коњи су се уплашили, чезе се преврнуло, а игуман је био тешко повређен. Остао је непокретан. На путу је и даље стајала жена. Тек тада је игуман схватио која је била та жена и постао је свестан шта је урадио.

 

Прича из Великог рата

За време Великог рата, у манастиру су смештена ратна сирочад из Дома Света Јелена из Београда.

Јужна Морава код Ђуниса



Сваке године Морава се излива из свог корита, плави околна подручја, прави штету ратарима. Али се све дешава по Божијој промисли. И материјална штета и благодети. Јер, само Бог зна зашто се све то дешава и зашто шаље људима.

 

Топлички устанак

Али те давне 1917. године, природна катастрофа за неке је представљала спасење и поново рођење. Наиме, српски сељак је кренуо у оружани устанак против бугарског окупатора јер више није могао да трпи терор и насиље. Устанак је обухватио и села подно Јастрепца. Преко набујале Мораве и изливене из свог корита, пребацивале су се комитске чете које су с леђа нападале Бугаре и уносиле пометњу у њиховим редовима. Али није дуго трајала герилска борба наших комита.

Јаке бугарске снаге крећу у контраофанзиву, а казнене експедиције су масовно убијале људе у селима алексиначког, бањског, прокупачког…округа и даље ка југу Србије. На мети бугарске казнене експедиције нашла су се и сирочад смештена у манастиру Свети Роман. Њихов план је био да побију децу која су боравила у манастиру и монахе и похарају манастир. Бугари нису имали милости ни према деци. Али… њихов паклени план осујетила је изливена Јужна Морава код Ђуниса. Поплава је била толико велика да је вода поплавила пут који је водио до манастира. Схвативши ову природну катастрофу као божији знак, Бугари се повукоше и одустадоше од харања манастира.

 

Слава Светог Романа

Српска Православна црква посветила је 29. август Светом Роману. Тада испред храма долазе верници. Али опор утисак остављају трговци испред храма. Шатре, музика,певаљке, пијанство, неукус, кич. Место ходочашћа се често претвори у вашариште и параду кича.

 Sveti Roman

 

Шуматовачка битка, као значајан догађај и велика победа у историји нашег народа,  наш однос према сопственој историји и страдању, прочитајте у следећем тексту

Шуматовачка битка

Prijavite se i upoznajte Srbiju

 

 

Pratite našu fb stranicu

Cover for Kroz Srbiju i dalje
117
Kroz Srbiju i dalje

Kroz Srbiju i dalje

Упознајте Србију, природне лепоте, културно и историјско наслеђе. И даље, ван Србије....

Click to rate this post!
[Total: 0 Average: 0]

Ostavite svoj komentar