Манастир Јерменчић
Манастир Јерменчић налази се на око 8 километара од Сокобање, сакривен у шумама Озрена. Припада Тимочкој епархији. Посвећен је Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу. Рушен је до темеља и поново обновљен. Зна се да је саграђен 1392. године. По легенди, саградили су га јерменски војници или монаси који су били у редовима турске војске за време Косовског боја. Видевши да ће се борити против хришћана, беже од Турака. Уточиште налазе у густим шумама Озрена. Ту су и саградили манастир. Постоји претпоставка да је задужбина деспота Стефана Лазаревића и да су га саградили Грци по наређењу светог деспота.
Манастир је био разорен до темеља. Милан Милићевић у својој књизи Кнежевина Србија наводи да је на Озрену постојало манастириште у месту Јерменчићу. По Милићевићу, то је стара црквина и од 1864. године, нека жена почела је будити радознали свет да долази на то место. Очигледно је да је манастир обновљен и да је у њему било свештенства. Чак помиње и капитал манастира вредан око 15-20 хиљада гроша.
Сматра се да је Карађорђе наредио обнову манастира,чувши причу када је боравио на овим просторима 8. августа 1804. на Света Петку Трнову. Након изградње цркве Преображења Христовог у Сокобањи 1892. митрополит Михаило наређује да се пренесе остатак материјала од цркве за обнову манастира. Данашњи изглед добија почетком деведесетих, када поново креће обнова цркве манастира. Тренутно у њему нема свештенства. Делује пусто и запуштено, заборављено у планинској забити и дивљини.
Заиста, људи су налазили порушене зидове на којима су биле осликане фреске, манастирске реликвије, црквена звона. Пронађен је и печат манастира у облику ромбоида на коме је са једне стране лик архангела а са друге мотив оригиналне источњачке шаре.
Манастир данас
Пут за манастир Јерменчић води најпре од Сокобање до грудне болнице на Озрену. Од грудне болнице креће се макадамским путем обележеном стазом. Ово свето место делује заиста пусто. Виде се трагови кампера. Одржава се сабор светих Архангела, 26. јула, када се окупља народ на саборник и уранак.
Било би заиста лепо да се на овом месту врши Божија служба и зазвоне црквена звона. Освајачи, богохулници се појаве, поруше и спале до темеља, оставе пустош за собом, али Божије дело је вечно, колика год је сила и стихија.
