Лазарев кањон
.
Лазарев кањон. Чудесно и чаробно место нетакнуте, дивље, мистичне природе које људска прљавштина још није дотакла; где се сливају бујични токови, ваљају дрвље и камење, резбаре стене.
Лазарев Кањон је најдубљи и најдужи кањон у Источној Србији. Због неприступачности терена није у потпуности испитан.
Лазарев кањон- природне одлике
Предели Источног Кучаја завршавају се планином Малиник. На том простору налази се најмонументалнији и најимпресивнији облик рељефа – Лазарев кањон. То је један од најдубљих и најнепроходнијих кањона у Србији.
Лазарев кањон налази се недалеко од села Злота, у близини Бора. Дужина система кањона и његових саставница износи преко 9 километара. Висина литица је од 300 до 500 метара.
Дубашница је крашка висораван која се налази на источном Кучају. Одликују је процепи, пећине, велелепне стене, камене громаде. У дубашничку крашку површ усечен је Лазарев кањон са северне стране. Са јужне стране усечен је у дебеле кречњачке стене Малиника. Систем Лазаревог кањона има три улазна крака и један излазни (Лазарев).
Лазарев кањон је скоро непроходан и недовољно истражен.
Чудно је и то да је река исклесала дубок кањон а реке нема. Лазарева река понире кроз пукотине кречњачких стена да би се појавила на површини недалеко од Лазареве пећине. У време отапања снега, појави се и површински ток и тада је кањон непроходан.
У овом подручју налази се велики број пећина али нису све испитане, а још мање уређене за посетиоце. За посетиоце је отворена Лазарева пећина која се налази на улаз у кањон
Испод кречњачких наслага дебелих више од 200 метара сакупљају се обилне подземне воде.
Кроз Лазарев кањон
Пролазак кроз кањон је захтеван. Уколико се одлучите на ову авантуру, никако не крећите сами у кањон или у пару. Обавезно организујте групу, а још боље ће бити ако група има искусног водича. Потребна је адекватна обућа- јер гази се преко оштрог камења и камених громада. Можда је јесен најбоље годишње доба да закорачите у кањон. Зашто баш у јесен- зато што у пролеће може бити присутан бујични ток. Станиште је камењарки и поскока, па се не препоручује авантура у летњим месецима.
Енти
Кроз Лазарев кањон
Када кренете, очекујте да ћете се наћи у само царство нетакнуте природе, где људска нога скоро да није закорачила. Зато, имаћете утисак да сте међу горским вилама, ентима и духовима шуме. Јер само на оваквим местима осећа се душа планете, душа земље.
Где год да се окренете и погледате – свуда камење: оштро, камене громаде, каменчићи, стене…Хода се по ошртом камењу, прескачу се стене, оборено и наваљано грање бујичним потоцима. Препречена стабла или стене преко којих се прескаче или провлачи. Са стране окомите стене и литице и делић неба. Призори су невероватни и импозантни. Високо на стенама могу се угледати дивокозе. Станиште је и камењарки, па зато треба бити на опрезу. Кроз грање, високо изнад стена, назире се комад неба.
Живот из камена и у камену
А из камена буја живот, дрвеће изникло из стене као уклесано. Расте високо, да надрасте стрме стране и ухвати сунчеве зраке.Живот настао, изникао на оштром камену, тежи високо ка сунцу.
ДИВЉА, СИРОВА, НЕТАКНУТА, ТАЈАНСТВЕНА, МИСТИЧНА ПРИРОДА
Ко није спреман да се пробије кроз кањон, може уживати у природи са оближњих видиковаца до којих воде маркиране стазе.
Прочитајте још:
Како стићи?!
Зависи из ког правца. Из правца Ниша преко Соко Бање и око Ртња. Импресионира Српска пирамида, тј планина Ртањ која се указује још на изласку из Бованске клисуре. Од Сокобање ка Ртњу, пред нама се указује четинарска шума, а неретко се може видети по која срна и зец на путу, а има и вукова. Код Бољевца се излази на магистрални пут за Зајечар и путује се све до локалног пута за Злот које је путоказом означено.Како пролазимо кроз Злот, осећа се судбина свих насељених места у Србији. Напуштене старе куће, гастербајтерске куће и оне у мањини где још живе људи. На свега 2 километара од Злота наилазимо на невероватан и импозантан дар природе.
Прво ћете угледати Лазареву пећину и реку. Преко реке је висећи мост и ресторан.
Лево од Лазареве пећине одваја се макадамски пут који води у кањон а са десне је маркирана стаза која води до видиковца. Осим што се пружа нестваран видик на кањон, са видиковца се може видети Велики крш, Тилва Њагра код Бора, Тупижница.
Легенда о Лазару
За време турског ропства, у овим неприступачним стенама крили су се хомољски хајдуци. Постоји легенда да су се овде боравили коњаници кнеза Лазара, па отуд и име кањону и реци. По некој другој легенди, постојао је у околини хајдучки арамбаша по имену Лазар.
Источна Србија је један неоткривен и неоскрнављен бисер природе. Ко једном дође у овај чаробни свет нетакнуте и дивље природе, пожели да се заувек саживи са природом и остане ту.
Погледајте видео запис:
УКОЛИКО ВАМ СЕ СВИДЕО ТЕКСТ, ПРАТИТЕ НАС И УПОЗНАЈТЕ ПРЕДИВНЕ ПЕЈЗАЖЕ НЕТАКНУТЕ ПРИРОДЕ
