Lazarev kanjon

Lazarev kanjon. Čudesno i čarobno mesto netaknute, divlje, mistične prirode koje ljudska prljavština još nije dotakla; gde se slivaju bujični tokovi,rezbare stene, valjaju, narodski rečeno, drvlje i kamenje.

Lazarev kanjon je najdublji i najduži kanjon u Istočnoj Srbiji. Zbog nepristupačnosti terena nije u potpunosti ispitan.

 

Lazarev kanjon- prirodne odlike

Predeli Istočnog Kučaja završavaju se planinom Malinik. Na tom prostoru nalazi se najmonumentalniji i najimpresivniji oblik reljefa – Lazarev kanjon.  To je jedan od najdubljih i najneprohodnijih kanjona u Srbiji.

Lazarev kanjon nalazi se nedaleko od sela Zlota, u blizini Bora. Dužina sistema kanjona i njegovih sastavnica iznosi preko 9 kilometara. Visina litica je od 300 do 500 metara.

Dubašnica je kraška visoravan koja se nalazi na istočnom Kučaju. Odlikuju je procepi, pećine, velelepne stene, kamene gromade. U dubašničku krašku površ usečen je Lazarev kanjon sa severne strane. Sa južne strane usečen je u debele krečnjačke stene Malinika.  Sistem Lazarevog kanjona ima tri ulazna kraka i jedan izlazni (Lazarev). 

Lazarev kanjon je skoro neprohodan i nedovoljno istražen.

Čudno je i to da je reka isklesala dubok kanjon a reke nema. Lazareva reka ponire kroz pukotine krečnjačkih stena da bi se pojavila na površini nedaleko od Lazareve pećine. U vreme otapanja snega, pojavi se i površinski tok i tada je kanjon neprohodan.

U ovom području nalazi se veliki broj pećina ali nisu sve ispitane, a još manje uređene za posetioce. Za posetioce je otvorena Lazareva pećina koja se nalazi na ulaz u kanjon

Ispod krečnjačkih naslaga debelih više od 200 metara sakupljaju se obilne podzemne vode. 

Kroz Lazarev kanjon

Prolazak kroz kanjon je zahtevan.  Ukoliko se odlučite na ovu avanturu, nikako ne krećite sami u kanjon ili u paru. Obavezno organizujte grupu, a još bolje će biti ako grupa ima iskusnog vodiča. Potrebna je adekvatna obuća- jer gazi se preko oštrog kamenja i kamenih gromada. Možda je jesen najbolje godišnje doba  da zakoračite u kanjon. Zašto baš u jesen- zato što u proleće može biti prisutan bujični tok. Stanište je kamenjarki i poskoka, pa se ne preporučuje avantura u letnjim mesecima.

Kada krenete, očekujte da ćete se naći u samo carstvo netaknute prirode, gde ljudska noga skoro da nije zakoračila. Zato, imaćete utisak da ste među gorskim vilama, entima i duhovima šume. Jer samo na ovakvim mestima oseća se duša planete, duša zemlje.

 

 

Gde god da se okrenete i pogledate – svuda kamenje: oštro, kamene gromade, kamenčići, stene…Hoda se po ošrtom kamenju, preskaču se stene, oboreno i navaljano granje bujičnim potocima. Preprečena stabla ili stene preko kojih se preskače ili provlači. Sa strane okomite stene i litice i delić neba. Prizori su neverovatni i impozantni. Visoko na stenama mogu se ugledati divokoze. Stanište je i kamenjarki, pa zato treba biti na oprezu. Kroz granje, visoko iznad stena, nazire se komad neba.

A iz kamena buja život, drveće izniklo iz stene kao uklesano. Raste visoko, da nadraste strme strane i uhvati sunčeve zrake.Život nastao, iznikao na oštrom kamenu, teži visoko ka suncu.

  DIVLJA, SIROVA, NETAKNUTA, TAJANSTVENA, MISTIČNA PRIRODA

Ko nije spreman da se probije kroz kanjon, može uživati u prirodi sa obližnjih vidikovaca do kojih vode markirane staze.

Pročitajte još:

10 mesta u istočnoj Srbiji koje treba videti

Krupajsko vrelo

           Kako stići?!

Zavisi iz kog pravca. Iz pravca Niša preko Sokobanje i oko Rtnja. Impresionira Srpska piramida, tj planina Rtanj koja se ukazuje još na izlasku iz Bovanske klisure. Od Sokobanje ka Rtnju, pred nama se ukazuje četinarska šuma, a neretko se može videti po koja srna i zec na putu, a ima i vukova. Kod Boljevca se izlazi na magistralni put za Zaječar i putuje se sve do lokalnog puta za Zlot koje je putokazom označeno.Kako prolazimo kroz Zlot, oseća se sudbina svih naseljenih mesta u Srbiji. Napuštene stare kuće, gasterbajterske kuće i one u manjini gde još žive ljudi. Na svega 2 kilometara od Zlota nailazimo na neverovatan i impozantan dar prirode. 

Prvo ćete ugledati Lazarevu pećinu i reku. Preko reke je viseći most i restoran.

Levo od Lazareve pećine odvaja se makadamski put koji vodi u kanjon a sa desne je markirana staza koja vodi do vidikovca. Osim što se pruža nestvaran vidik na kanjon, sa vidikovca se može videti Veliki krš, Tilva Njagra kod Bora, Tupižnica.

 

Legenda o Lazaru

Za vreme turskog ropstva, u ovim nepristupačnim stenama krili su se homoljski hajduci. Postoji legenda da su se ovde boravili konjanici kneza Lazara, pa otud i ime kanjonu i reci. Po nekoj drugoj legendi, postojao je u okolini hajdučki arambaša po imenu Lazar.

 

Istočna Srbija je jedan neotkriven i neoskrnavljen biser prirode. Ko jednom dođe u ovaj čarobni svet netaknute i divlje prirode, poželi da se zauvek saživi sa prirodom i ostane tu.

Pogledajte video zapis:

https://youtu.be/vIiUNcCZpWA

 

UKOLIKO VAM SE SVIDEO TEKST, PRATITE NAS I UPOZNAJTE PREDIVNE PEJZAŽ

Ostavite svoj komentar, podelite svoje utiske sa putovanja, ocenite tekst

pratite i našu fb stranicu