Приче и легенде о Латин граду, односно Врмџанском граду, преносиле су се с колена на колено. О Латин граду записивали су путопсци, хроничари, летописци, путници намерници….Латин град назван је највероватније по Латинима, јер је био некада римско утврђење
Латин град- Где се налази утврђење
Са магистралног пута који води из Алексинца за Сокобању, могу се уочити стене необичног изгледа, Ако се пажљиво загледа, назиру се обриси некадашњег утврђења.
Многи посетиоци Сокобање обилазе атрактивно село Врмџу. У Врмџи, осим, Ртња, лепе природе (а у великој мери присутна је и комерцијала), туристи могу видети остатке некадашње средњовековне утврде.
Врмџански град или како га мештани називају Латин град налази се на окомитој кречњачкој стени у месту Врмџа. Удаљен је десетак километара од Сокобање. Наоколо се могу уочити стене несвакидашњег изгледа, али нема података да ли су то остаци некадашњег утврђења или само стене необичног изгледа.
Мештани га називају Латин градом. Сматра се да је римско утврђење сазидано за осматрање и одбрану Царског пута који је водио на Блиски исток. У 6. веку, за време цара Јустинијана, дограђиван је и представља утврђење и линију одбране од упада Словена, Авара на територији моћног Ромејског царства. Да ли је на темељима Латин града касније сазидао утврђење неки властелин, не зна се. То је све што се базира на антрополошким чињеницама, све остало су казивања, легенде, предања. У народу, постоји легенда да су га зидали Латини; да је све стојао човек до човека и додавао камење до горе на врх.
Легенде
Милан Милићевић у свом делу Кнежевина Србија наводи народну песму која сведочи градњу Врмџанског града. Град је изградио само један добар јунак. Кад га је начинио, благо силно потрошио, народ кулуком упропастио, горко се покајао.
„Што ће мени кула од камена? Мајке немам да ми у њој седи, сеје немам да ми воду носи, љубе немам да се по њој шета. Отеретих јадну сиротињу, док наградих оваку бездају, и у мајци сироче процвиле. Ја потроших благо за недраго, на висину воду сам извео, а оставих сиротињу жедну.
О води у граду се испредале приче како је до врха изграђен водовод, али када је непријатељ освајао град, није могао ускратити воду опкољенима. Град је био опседан, али непријатељ никако није могао да га заузме. Тада се појавила нека баба која подучи освајаче да не дају воду коњу девет дана а десети да га пусте. Где коњ буде копао и рзао, ту треба тражити водовод. Тако је непријатељ пресекао довод воде опкољенима.
Постоје и нагађања о наводној кули Дели Радивоја, брата Старине Новака. По некима, то је Врмџански град, а по другима су непознате развалине у суседном селу. Како год да је, Дели Радивоје седео је на кули и чувао бањску долину од Турака.
Пад града
Град је похарао султан Муса 1413. У народним песмама познат као Муса Кесеџија. Тада су освојени градови Соколац, познатији као Соко- град Болван, односно Бован, Липовац….
Упознајте српски средњи век у следећим линковима
Упознајте културну баштину и историјско наслеђе
Крај српског средњег века, прочитајте занимљивости у следећем линку
Пријавите се и добијајте најновије текстове путем е поште
Facebook Comments