КОСОВСКА ЛЕГЕНДА

Косово је света српска земља. На Косову пољу се одиграла велика битка. Погинули су јунаци, људи витешког и племенитог рода, свети кнез Лазар. На Косову су велике светиње, српске цркве простиру се једна за другом- Милутинова Грачанице, Пећка Патријаршија, Високи Дечани, Богородица Љевишка… Срце националне свести српског народа. На историјском догађају створена је косовска легенда.

У нашој историји и духовном животу, Косово није само географска одредница и историја. Косово је у народном памћењу више од поља где се одиграла пресудна битка. Косово је наша колевка, духовно огњиште и усудно место. Али и надахнуће. Битка која се одиграла на Косову пољу из историје је прешла у легенду.

Легенда је чувала сећање на Косовски бој. Царство небеско- царство непролазних вредности- правда, љубав, поштење, родољубље- Косовски завет.

Смрт цара Душана и пораз браће Мрњавчевић на Марици, трајно су ослабили српску државу. Обезглављена Србија остаје и без династије и без господара. Кнез Лазар постаје најмоћнији српски великаш. Његове земље обухватале су централне делове Србије, око Западне, Јужне и Велике Мораве. Поседовао је руднике Ново брдо и  Рудник.

Турци у својим освајачким походима, заобилазе Цариград и заузимају Галипоље. После пропасти на Марици, Константин Драгаш и краљ Марко постају вазали. Турци упадају у Моравску Србију, али наилазе на жесток отпор. Обе стране спремају се за одлучујућу битку.

Бој на Косову

Преко области Константина Драгаша војска султана Мурата избила је на Косово поље. Дан уочи битке, кнез Лазар је причестио војску у цркви Самодрежи.

Две војске су се сукобиле на Видовдан 1389. године, на Косову пољу између Приштине и река Лаба и Ситнице. Главна борба  водила се на Газиместану.  Ту се налазио сам Кнез Лазар. На левом крилу био је војвода Влатко Вукотић кога је бан Твртко послао у помоћ Лазару, а десно Вук Бранковић.  Ђурађ Страцимировић Балшић, други зет кнеза Лазара није се појавио у боју због страха од турске одмазде. Ни друга два зета, Јован Александар, бугарски царевић и Никола Горјански, мачвански бан,  нису се појавила у боју.

Чадор султана Мурата налазио се на месту данашњег Муратовог турбета. На левом крилу био је Јакуб челебија а на десном Бајазит. Јаничарски део пешадије азапе и јаје султан је распоредио испред себе. И по српским и по турским изворима наводи се да су Срби имали успеха и да је Вук Бранковић потиснуо чете Јакоб Челебије и направио потпуну пометњу.

Посебна пометња је настала у турским редовима када је смртно рањен турски султан Мурат. Константин Филозоф је записао да га је убио српски племић који је био оклеветан за издају и коме је било име Милош. Пробио се до султана под изговором да хоће да се преда. Када је клекнуо извадио је мач и убио Мурата. У писму бана Твртка у коме извештава Трогиране наводи да су  „дванаест витезова пробивши  непријатељске чете и камиле наоколо везане, мачем отворише себи пут и до Муратова шатора допреше.“

У турским изворима наводи се да је султан погинуо док је осматрао ток битке. Убијен је на превару од стране српског завереника. На месту где је био султанов чадор Бајазит је подигао Муратово турбе након смрти султана.

Војвода Влатко Вуковић кога је Твртко послао као помоћ Лазару потпуно је разбио турске одреде. Успех је имао и Вук Бранковић.

Бајазит, након смрти свога оца, прегруписао је своју војску и кренуо у контра-напад. Најпре је убио свог брата Јакуба под изговором да је крив за пораз турске војске. Главни разлог био је да уклони Јакуба као такмаца за престо.

Кнез Лазар је одолевао налетима Турака, али није издржао до краја. Био је заробљен а потом и погубљен у одмазди за Муратову главу.

Манастир Раваница, задужбина честитога кнеза Лазара

Три српске војводе

У народном предању витезови који су помогли Милошу били су Косанчић Иван и Топлица Милан.  Дуго у историји нису била позната имена поменутих јунака, али по новијим истраживањима откривено је да су то били племићи и витезови који су живели у крајевима око реке Косанице и Топлице.

Милош Обилић је историјска личност, али и легендарна.

Милош Обилић, Топлица Милан и Косанчић Иван представљају косовско свето тројство. Лепота, јунаштво и мудрост. Срби се крсте са три прста, љубе се три пута…три је у основи обичаја код Срба. Без треће нема среће, копље се ломи три пута, на њих иде троглава аждаја, тамнује се три године, са истока је сунце трипут заиграло….

 

Браћа Југовић

Југовићи – дуго се сматрало да постоје само у миту о Косову и народном предању. У народним песмама опевани су девет Југовића и десети стар Југ Богдане. Бошко Југовић, један од браће Југовића, Лазарев барјактар. По предању, браћа су кнегињи Милици.

Песма је забележила да је Југ Богдан са девет синова живео у Крушевцу. Песма памти да су Југовићи сви до једнога, заједно са оцем , храбро се борећи, изгинули на Косову, Њихове коње, соколове и хртове пронашла је на бојишту Мајка Југовића. У болу Југовића мајке за изгубљеним синовима и старим Југ Богданом изражена је бол целог народа.

Дуго се веровало да су Југовићи мит, али недавно су откривене девет гробнице за које се верује да у њима почивају Југовићи, па се претпоставља да су Југовићи били племићи и витезови на двору кнеза Лазара. Југ Богдан се доводи у вези са братом деспота Јована Оливера, а не ретко и са самим кнезом Вратком. Вратко је отац кнегиње Милице, потомак Немањиног сина, Вукана. Девет Југовића нису Враткови синови, нити браћа кнегиње Милице, али су свакако  девет племића која су била у служби кнеза Вратка.

Погибија два владара нечувена је у историји Балкана. Бајазитово повлачење након боја оставља утисак да турска победа није потпуна. Неразјашњене су улоге Вука Бранковића и војводе Влатка Вуковића. Народно предање осудило је Вука Бранковића као издајника. Зна се, да је Вук Бранковић био велики противник Турака. Пре боја залагао се за савез са Мађарима. После боја, кнегиња Милица је морала да призна турску власт и да плаћа данак Турцима, док Вук Бранковић није ни једног тренутка признао турску власт и умро је као сужањ у тамници.  Можда му народ није опростио што је преживео бој и што није нашао смрт уз честитога кнеза.

Новија истраживања указују да је повлачењем Влатка Вуковић са Косова, клетва грешком бачена на Вука Бранковића? Вук- Вуковић? Влатко Вуковић  се био повукао са Косова. Војвода Влатко Вуковић разбија турске одреде, зауставља турске нападе. Погрешно је проценио ситуацију, повлачи војску са бојишта и одлази код свог бана Твртка да га обавести о победи хришћана. Твртко шаље гласнике у Млетачкој републици. На западним катедралама звонила су звона у част победе хришћана.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

ШАМ ДУД

Косовка девојка

Косовка двојка је симбол младе невесте које су остале без својих заручника. Време ће показати демографски суноврат нације. На Косову су изгинули јунаци. Људи племенита и витешког рода. Са њима је отишло и њихово потомство. Остали су себри, потчињена раја, па можда и отуда данас поданички менталитет нашег народа.

Цитат из филма

На Косову је пољу изгинуло све што је сијало и што је било верно. Само су неверни на Косову преживели, само су неверни с’ Косова дому пошли. С’ прагова их гледамо НЕУДАТЕ УДОВИЦЕ.  За кога да се луде удајемо, чију децу удовице да рађамо, зар да настављамо издајнички род. Ил’ ћемо свака за својим мртвим јунаком да запловимо, у невреме, са неместа.  Живом јунаку- вереница, мртвом- невеста.

Видовдан

Видовдан је дан када се код старих Словена празновао свети Вид. Када су се доселили на Балкан и примили хришћанство, Срби су и даље наставили да верују у светог Вида. Слављење овог празника је слављење очњег вида.

На Видовдан се догодила Косовска битка. Српска православна црква је канонизовала кнеза Лазара, па је Видовдан постао празник  кнеза Лазара.

Косовски божури

Божур је биљка косовских поља. Цвет има облик руже тамноцрвене боје. Косовски божури су никли из проливене крви косовских јунака 1389. године.

Црни гавранoви

У народним песмама гавран носи жалосне гласове о погибији у боју. Гавранови су весници несреће о боју на Косову. У крви гаврана по предању има крви косовских јунака. Зато се њихова крв користи у народној медицини. Кукавица је птица која по народном предању кука за погинулим косовским јунацима. Кукавица се оглашава све до Видовдана и после је више не чујемо.

Кнежева клетва

Нема историјских доказа да је кнез изговорио клетву. Кнежева клетва је пре свега доказ народне свести о разједињености српских покрајина  и њихових господара. Гледано кроз историју, од постанка до данашњих дана, Србе нису побеђивали спољашњи непријатељи. Србе су победили своји господари, обор- кнезови, они који су међу народом убацивали јабуку раздора…Неслога, раздор- то је наш усуд и наша пропаст.

 

 

Пријавите се, пратите нас и откријте занимљиве чињенице из историје нашег народа

 

Пратите нашу фејсбук страницу