ХРАМ СВЕТИЦХОВЕЛИ- სვეტიცხოველი

Саборни храм Светицховели је велика хришћанска светиња. Веома мали број људи на нашим просторима зна за ову светињу. Храм Светицховели припада грузијској православној цркви. Налази се у граду Мцхети. Мцхета је град у Грузији, удаљена је од Тбилисија око 25 километара. Грузијска православна црква и држава Грузија покровитељи су једне од највећих хришћанских светиња- хитон Господњи који се налази у храму Светицховели и представља место ходочашћа и историју хришћанства у Грузији.

Даље, у овом тексту сазнаћете занимљиве податке из историје хришћанства у Грузији.

 

Држава Грузија

О Грузији се на нашим просторима мало зна. Кавкаска држава, бивша република СССР-а. Запљускују је обале Црног мора, граничи се са Јерменијом, Азербејџаном, Турском и Русијом. Главни град- Тбилиси, углавном су подаци које налазимо на Википедији, гуглу, у уџбеницима географије.  Грузију и Србију је зближио млади грузијски рвач Зураби Датунашвили који се такмичи под заставом Србије на великим такмичењима и осваја медаље.

Туристи углавном траже  атрактивне дестинације западне Европе као и егзотичне крајеве. Исток некако увек неправедно остаје у сенци запада. Дивимо се западним катедралама у готском и романском стилу, али мало ко зна да се баш у Грузији налази највећа светиња хришћанства после Јерусалима. Црква Светицховели у Мцхети или на нашем језику Стуб који живот даје.

Композициони центар иконе је животворни стуб испод кога је гроб Свете Сидоније са хитоном Господњим, из кога је израстао кедар. Око њега стоје светитељи Грузијске цркве обасјани светлошћу хитона и животворног стуба. У горњем делу иконе налази се Исус Христ који благосиља и из кога исходе зраци светлости који обасјавају небо и земљу тако да се те сфере промжимају и сједињују у једну цркву Божијег Логоса који нам се открива као светлост света и живот.

 Грузини су православни народи као и ми. И ми, Срби, и Грузини суочавамо се вековима са свакојаким искушењима које нам Господ наш шаље и са тежњом католичког и исламског света да у корену сатре православље.

Грузија је добила име по светом Георгију из Кападокије. У нашем народу је познат као Свети Ђорђе који убива аждаху. Многи православни Срби славе овог свеца који је страдао на точку за веру Хришћанску. Грузија је земља Светог Георгија. Брат је равноапостолне Нине која је у Грузији донела хришћанство.

СВЕТА НИНА је пореклом из Кападокије. Сестра је Светом великомученику Георгију по коме Грузија носи име. Живела је у колибици од прућа, надомак царске палате, где је ширила хришћанство и исцељивала болесне и заподеднуте

 

 

Света Сидонија

Прва светитељка Грузијске Цркве је блажена Сидонија, мцхетска Јеврејка, сестра рабина Елоиза. Она није видела Христа, али је чула и поверовала у Њега као у Месију и Спаситеља света. Поверовала је свим својим срцем и свом снагом љубави. Када је њен брат кренуо на поклоничко путовање у Јерусалим, молила га је да јој као велики благослов донесе нешто што припада Исусу Христу. Елоиз јој испунио молбу.

Стигао је у Јерусалим у тренутку када је Христ разапет на Голготи. Од једног римског војника који је извршавао пресуду купио је Спаситељев хитон и то благо донео је у Мцхети. Света Сидонија је сачекала брата на капији. Брат јој је испричао шта се догодило на Голготи и дао јој хитон. Девојка се растужила, привила је Господњи хитон на себи. Од велике туге због Христовог страдања и од благодети која је долазила из хитона Господњег, Сидонија је пала на земљу и умрла. Око мртве девојке окуп.ио цео град.

За овај догађај је сазнао и цар Амазеар и пожелео да узме и обуче плашт, али није нико могао да га извуче из руку мртве девојке. Сахранили су је у царском врту са плаштом у руци. На том месту израстао је огроман кедар који је својим корењем прекрио Сидонијин гроб. Кедар је стајао на гробу око три столећа. Мештани су причали да болесне птице које су се спуштале на гране дрвета, кљуцале лишће, одлазиле су потпуно здраве. Долазиле су и дивље звери да једу игличасто лишће кедра.

Прошле су године, векови. Људи су заборавили на Сидонију и Господњи плашт, али је место где је био кедар и важило за Свето место и бивало јако поштовано у народу.

 

Хитон Господњи је највећа светиња Грузијске Цркве. Налази се данас у цркви Светицховели, саграђеној над гробом Свете Сидоније. Хитон Господњи на сакралном плану можемо упоредити са духовним сунцем које из недара лије своју невидљиву светлост или с подземним извором који храни корење цвећа и биља. То је онај исти хитон које је Пресвета Богородица ткала својим рукама и који је умрљан Христовом крвљу на његовом путу од Гестиманског врта до Голготе.

 

Храм Светицховели-  Под Господњим плаштом

Мцхету су због ове светиње назвали другим Јерусалимом. На месту гроба Свете Сидоније, са доласком свете Нине у Грузији, изграђена је првобитна црква у 4. веку.

Још као дете, Нина је слушала причу своје васпитачице Нианфоре о Господњем хитону који је пренешен из Јерусалима у Мцхету. Света Нина је пожелела да оде у земљу у којој се налази господњи хитон и да пронађе Сидонијин гроб и да се поклони Христовој ризи и након тога приповеда јеванђеља житељима Грузије. Господ се у привиђењима јављао Светој Нини а Бого- мајка јој на чудесан начин дала крст од винове лозе. Лоза је и данас симбол Грузијске цркве. Та лоза је почела врло брзо да расте и даје изобилне плодове и својим гранама досегла је врхове Кавказа.

Анђео гласник јавља Нини да на ушћу река Мтквари (односно Кура) и Арагви изгради прву хришћанску цркву у Грузији. Управо је то било место где се налазио кедар и где је почивала света Сидонија. Цар Миријан и Света Нина су, уз помоћ грчких неимара, започели изградњу храма на месту на којем се на Сидонијиним грудима налазио хитон Господњи. Посечен је кедар, а од њега су направљени стубови за храм. Како легенда каже, шест стубова постављени су за храм а седми је лебдео у небо. Молитвом Свете Нине, седми стуб се сам поставио на месту. Из тог стуба потекло је миро које лечи болеснике.

 

Храм Светицховели

Првобитна црква је порушена већ у следећем веку услед најезде освајача, а темељи данашње цркве постављени су у 11. веку. Постоји још једна легенда повезана је са изградњом Светитцховелија. Главни архитекта храма био је извесни Арсукидзе, који је потицао из сиромашне породице. По завршетку градње испоставило се да је ремек-дело које је саградио знатно надмашило стваралаштво свог учитеља. Тада је увређени учитељ клеветао ученика. Као резултат, мајсторова рука је одсечена. 

 

Према другој верзији, Арсукидзеова рука је одсечена по краљевој наредби. Тако Арсукидзе никада више не би могао да изгради нешто попут Светитскховелија. Легенду потврђује чињеница да се изнад једног од лукова фасаде катедрале налази рељеф који приказује руку која држи квадрат. Натпис испод рељефа гласи: „Рука Божјег слуге Арсукидзеа. Запамтити. „

 

Животворни стуб

Животворни стуб – четворострани стуб – стоји приближно у центру модерног храма, а камена надстрешница је изнад њега. Зидови и сводови осликани су фрескама које причају причу о Хитону и стубу који даје живот.

Још једно јединствено светилиште храма Светитскховели је огртач пророка Илије, који је он одбацио приликом уздизања на Небо у ватреним кочијама и подигао га је његов ученик Јелисеј. Вековима се древна реликвија чувала у породицама Јевреја Мтскхета, чији су потомци постали хришћани. Тренутно се Посланикова одећа налази на десној страни олтара. С друге стране, у левом бочном олтару налази се бунар са светом водом.

 

 

Цар Миријан

Цар Миријан који је раскрстио са паганством и увео хришћанство у Грузији.

У овој катедрали крштен је грузијски цар Миријан верујући у проповед Свете Нине. Требао је да одлучи да ли ће Грузија остати паганска земља и савезница Ирана, или ће по узору на Византију примити хришћанство. Цар Миријан је био на раскрсници, не знајући ни сам на којој страни да крене. Знао је и веровао у чудеса Свете Нине и за силу Божију. Свим срцем је тежио хришћанству, али са друге стране, чекала га је страшна одмазда Ирана. Васпитаван је у кругу жреца и пагана који су се клањали огњу.

Како је био на ветрометини освајача, претила му је опасност да изгуби Иран као савезника у ратовима, уколико би се окренуо хришћанству. Падао је у искушење да погуби Свету Нину и хришћане у земљи, али му глас савести није давао мира. Промисао Божији ипак није допустио да цар Миријан постане грузијски Диоклецијан. Цар Миријан је прихватио хришћанство и остатак живота посветио ширењу хришћанства у Грузији. Путовао је и у Свету земљу где је срео цара Константина који му је поклонио парцелу у Јерусалиму. На овој парцели расло је дрво од чијег стабла је направљен Спаситељев крст. На том месту је саграђен манастир на коме је преведено Свето писмо на грузински језик.

Октобра у Грузији се широко слави дан Хитона Господњег, који се на грузијском зове Светитскховлоба или Мтсекхтоба. На данашњи дан Светитскховели у Мцхети постаје место ходочашћа и обожавања за хиљаде хришћана, овде и данас се чине многа чуда.

Постоји предање које каже да ће за време Другог доласка Спаситеља нашег Исуса Христа, Сидонија изаћи у сусрет Господу држећи у рукама плашт као сведочанство своје љубави према Христу.

 

Пријавите се на нашу листу и сазнајте разне занимљивости

 

пратите нашу фејсбук страницу