Grad Jaši (Iasi) nalazi se na severoistoku Rumunije. Grad Jaši se prostire na sedam brda- zbog toga se upoređuje sa večnim gradom- Rimom. Zaista lep, uređen grad.
Grad Jaši je nekada bio prestonica Kneževine Moldavije sve do 1861. godine kada je stvorena Rumunija. Arhitektura grada govori nam da se nalazimo u mestu gde su se smenjivale istorijske i kulturne epohe. Gotika, Barok, Klasicizam svedoče da smo u gradu koji ima istoriju , tradiciju i remek dela arhitekture. Nezaobilazni su ogromni stambeni blokovi karakteristični za vreme Čaušeskove vladavine. I naravno, moderna savremena arhitektura. Jaši je veliki privredni, ekonomski, kulturni centar. Filharmonija, Botanička bašta, Narodno pozorište, Univerzitet, Centralna univerzitetska biblioteka najstarije su institucije u zemlji. Zato je grad Jaši kulturna prestonica Rumunije.
Veliki naučnici, umni ljudi, kniževnici su stvarali svoja dela u gradu Jašiju.
Najvažniji događaji u političkoj i kulturnoj istoriji Moldavije povezani su sa imenom grada Jašija.
Grad Jaši je veličine grada Niša ili Novog Sada. A ja imam utisak da sam u nekome velegradu. Ogromni stambeni blokovi, trgovi, parkovi, aleje, arhitektura, koju je izvajao neimar, umetnik, čovek, zaista je nešto lepo i posebno. Ogromne stambene blokove krase i oplemenjuju muškatle na prozorima. Naslućuje se duh, naslage vremena na zidovima zgrada, svetlosna prašina i niti koje povezuju prošlost i sadašnjost
Grad Jaši (Iaşi)
Grad Jaši- Istorija grada
Grad Jaši, dobio je ime od sarmatskog plemena Jazige, koje se naselilo pokraj reke Prut. Pominje se i drugo pleme Jasi. Jasi su živeli sa Kumanima u oblast Kavkaza. Nakon mongolske najzde i pohoda naseljavaju se oko reke Prut.
Arheolozi su pronašli ostatke rimske utvrde Jassiorum municipium ili Municipium Dacorum-Iassiorum pa se smatra da je grad dobio ime po nazivu rimske utvrde.
Arheološki ostaci ukazuju da je postojalo naselje u šestom i sedmom veku. Kuće su bile pravougaonog oblika sa polukružnim pećima. Pronađeni su predmeti u obliku krsta ukazuju da su stanovnici bili hrišćani.
Ime grada prvi put se zvanično pominje u 15. veku u jednom trgovačkom dokumentu, u kome moldavski princ Aleksandar daje trgovačke privilegije lavovskim trgovcima. Grad se pominju nemački krstaši u 14. veku. Postoje zgrade koje datiraju iz ranijeg perioda, kao što je jermenska crkva.
Grad je često bio razaran. Razarali su ga Tatari, Turci, Kozaci, Poljaci. Lokalni požari Ljudi su umirali od kuge.
Grad Jaši (Iaşi)
Godine 1564. grad Jaši postaje prestonica kneževine Moldavije. Biće prestonica Moldavije sve do 1852. godine kada je stvorena Rumunija. Prestonica Rumunije je za vreme Velikog rata, od 1916-1918. godine.
Jaši je centar Moldavske mitropolije. Sam grad broji pedeset crkava od kojih se ističu crkva Tri Jerarha, crkva posvećena Svetom Nikoli kao najstarija pravoslavna crkva i Saborna crkva u kojoj su smeštene mošti Prepodobne majke Paraskeve.
Jermenska crkva je najstarija hrišćanska crkva u Jašiju. Datira još iz 1395. godine
Grad Jaši čuva veliku svetinju. To su mošti božije ugodnice Prepodobne Paraskeve, u narodu poznatija kao Sveta Petka, zaštitnica žena i porodice.
Netruležne mošti Svete Petke bivale su izložene u hramovima Bugarske i Srbije, padale u rukama osvajača, otkupljivane pa ponovo vraćane u hrišćanske zemlje. U Jašiju su dospele zahvaljujući Vasileu Lupulu, gospodaru Moldavije,
Kako je Carigradska mitropolija zapala u ogromne novčane dugove, Vasilie Lupul, gospodar Moldavije, jedine nepokorene hrišćanske pravoslavne zemlje, ponudi Carigradskoj crkvi ogroman novčani prilog u zamenu za mošti svetiteljke.
Sveštenstvo Velike Crkve predaje mošti gospodaru Moldavije. Gospodar Vasilije organizovao je doček svetih moštiju. Poslao je svoje ljude u susret carigradskim sveštenicima. Priređena je svečanost u hramu Sveta tri Jerarha koji je specijalno izgrađen kako bi tu bile položene mošti svetiteljke. Sveštenici, mitropoliti, jeromonasi, đakoni, jerođakoni služili su svetu liturgiju.
Svete mošti prvobitno su bile smeštene u crkvi Sveta Tri Jerarha. Crkva je stradala u požaru, ali je plamen zaobišao svetiteljku. Ostale su neoštećene. Potom su prenešene u Saborni hram Sretenja Gospodnjeg. Danas je Saborni hram u Jašiju mesto okupljanja vernika i hodočasnika.
Vladar, Vasilije Lupul osnovaće prvu školu na maternjem jeziku. Postavlja štampariju u manastiru Sveta Tri Jerarha.
Pročitajte više o Svetim moštima
Мошти Свете Петке
BOTANIČKA BAŠTA
Botanička bašta- ovde je tako lepo i bajkovito. I romantično. Ovde se venčavaju mladenci. Bilo gde da zakoračite, bićete okruženi cvećem, zelenilom. Svuda i na svakom koraku oplemenjen je prostor prelepim, raznobojnim cvetovima, ukrasnim šibljem, zimzelenim i listopadnim drvećem. Ovde ćete videti biljke raznih vrsta. Čak i listopadne četinare- ariš, kao predstavnik vrste.
Botanička bašta u Jašiju je prva botanička bašta u Rumuniji. Njen osnivač je lekar, prirodnjak, filantrop Anastasie Fatu. Botaničku baštu je osnovao na svom zemljištu i o svom trošku. Osnovane za potrebe prirodnjačkog fakulteta. Studenti su imali prilike da na živom materijalu izučavaju karakteristike biljnih vrsta. 1856. godine.
„Osnivanjem ove bašte, krenuo sam da poboljšam sanitarne uslove grada Jašija, da ohrabrim studiozne „juniore“ da uče botaniku i da ljubiteljima prirodnih nauka pružim priliku da u trenucima odmora razmišljaju o lepotama prirode. „
Nakon smrti ovog velikog čoveka, njegovi naslednici prodaju zemljište a sadni materijal biva protraćen..
Inspirisani radom ovog čoveka, Društvo lekara i prirodnjaka, grad Jaši, profesori sa Univerziteta osnivaju botaničke bašte na raznim lokacijama u gradu za potrebe univerziteta i društva.
Godine 1963. Botanička bašta biće preseljena i formirana na današnjoj lokaciji, na brdu Kopou.
U ovoj bašti čuvaju se endemske vrste sa Karpata i delte Dunava.
Gradina Botanica Iasi
Gradina Botanica Iasi
Gradina Botanica Iasi
Gradina Botanica Iasi
U ovom malom jezeru zastupljena je barska vegetacija i slatka mala stvorenja, plovke, čaplje, gnjurci koji se gnezde u ševarima
Univerzitet u Jašiju je najstariji u Rumuniji.
Spoj tradicije, kulturološkog nasleđa, umetnosti, epohe…remek delo arhitekture
SRBI U MOLDAVIJI
Tokom burnih istorijskih epoha, biće zabeleženo prisustvo Srba u Moldaviji. Mnogi Srbi živeli su, boravili, vodili diplomatske aktivnosti u Jašiju.
Srpski despoti iz dinastije Branković, preduzimaće zajedničke poduhvate sa moldavskim knezovima, kako bi se odbranili od Turaka. Još u dokumentima despota Stefana Lazarevića pominje se saradnja sa moldavskim knezovima. U spisima se pominje kao Besarabija ili Bogdanska zemlja (naziv potiče najverovatnije zbog vladara Bogdana). U pesmi Dioba Jakšića, kneževina Moldavija se pominje kao Karabogdanska zemlja.
U Jašiju boraviće Dositej Obradović. Boraviće u domu Georgija Baste. Na francuskom jeziku poučavao je sinovca moldavskog arhiepiskopa. Utiske o svom boravku u Moldaviji i Jašiju izneće u pismu ljubeznom Haralampiju Mamuli, svešteniku iz Trsta. U pismu je posebno istakao da je na njega nezaboravni utisak ostavilo „veliko stvaranje blagovordnih boljara moldavskih za vospitanje i nauku njihove dece: ne ima sad mladić u Jašu, koji ne zna, osim svog jezika, jelinski i francuski, mnogi latinski i talijanski“.
Nakon sloma ustanka 1813. godine, mnogi istaknuti Srbi prelaze preko Save i Dunava u Austro-ugarsku. Među izbeglicama su vođe ustanka i sam vožd Karađorđe dospeva u Besarabiji. U Jašiju proveo svoje poslednje dane Karađorđev vojvoda Petar Dobrnjac, gde se lečio. Umro je 1828. godine u Jašiju.
Naša zemlja je dugo bila u ropstvu, institucije države stvarane su u Beču, Pešti, kasnije u oslobođenom Beogradu. Zbog toga, u našim gradovima, nema baroka, klasicizma, gotike… osim u gradovima Vojvodine. Ali i ta stara zdanja, svedoke vremena i prostora, gde je oslikan duh jednog vremena, nestaju. Ruše ih do temelja, poput nacista, koji su pokušali da unište naše duhovno blago bombardovanjem Narodne biblioteke 1941. godine na Kosančićevom vencu. Duh jednog vremena i lepotu stvaralaštva urušavaju prostačine, polusvet. Buzdovanima i praziluku je samo važno koliki je njihov deo. Kao narod, ušuškani lažnim sjajem, nijednu najobičniju kuću okrečenu u belom, u moravskom stilu, čatmaru, odžakliju nismo uspeli da sačuvamo jer očigledno da to nismo ni želeli.
Naše komšije Rumuni čuvaju i neguju svoju tradiciju, kulturnu baštinu i ponosno prikazuju turistima, posetiocima.
Pročitajte još:
Prijavite se i dobijajte putem e pošte najnovije objave
