Бован – средњовековно утврђење- заборављени град у времену и простору. Шта се све крије испод зидина  средњовековног утврђења?! На остацима утврђења израсло је дрвеће, шибље.  Тајне некадашњег града остале су сакривене испод рушевина, затрпане наслагама времена које се вековима таложи. И никоме и никада није пало напамет да завири испод камених громада.

Бован - средњовековно утврђење

Бован

 

Бован - средњовековно утврђење

Бованска клисура

 

Бован, односно Болван је старо српско насеље из раног средњег века. Име му је старословенског порекла. Болван значи кип. Име указује да је у Бовну постојало словенско насеље из паганских времена са паганским храмом у коме се налазио кип неког божанства. Сматра се да је настао на рушевинама римског преноћишта Президијум Помпеи (Preasidium Pompei) које се налазило на траси Римског пута (Via militaris) али још увек ова тврдња није доказана. Историчари и археолози нису јединственог мишљења око локације Президијум Помпеи (Preasidium Pompei).

Preasidium Pompei је порушен за време Атилиних продора на Балканско полуострво. Многа места, па и Preasidium Pompei била су разорена. Јустинијан је обнављао поједина утврђења, нарочито она која су имала значај у одбрани империје, али поменуто место није више обнављано.

Бован (Болван) се у литератури први пут помиње за време владавине кнегиње Милице и њених синова Стефана и Вука. Налазио се на територији данашње општине Алексинац. Помиње се 1395. године у писму  које је кнегиња Милица упутила манастиру Светом Панталејмону на Светој Гори.

 

Бован- средњовековно утврђење је тврђава на узвишењу званом Кулина, на улазу у Бованску клисуру из правца Алексинца, на левој обали реке Моравице.

Претпоставља се да је стари римски пут VIA MILITARIS, односно Цариградски друм водио од Бовна до другог средњевековног утврђења у Липовцу.

 

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

СВРЉИГ- СТАРИ ГРАД

 

Легенда о Светој деспотици Јерини о постанку града

Поред града Бовна на Кулини постојале су још две тврђаве. Једна се налазила наспрам Бовна, такође на улазу у Бованску клисуру, из правца Алексинца, али на десној страни реке Моравице на већем узвишењу које се назива Китица. Данас нема остатака од ове тврђаве. Постоји легенда да је ове две куле градила деспотица Јерина. Остала је прича у народу да је деспотица пролазила на разапетом платну са једне на другој кули. Болван се помиње и као Јеринин град.

Друга тврђава се налазила на узвишењу Љиљач које се налази на изласку из Бованске клисуре и сматра се да је изграђена као утврђење ради одбране од Турака.

Суседно брдо на коме се налазило још једно утврђење, али није сачувано

 

БОВАН- СРЕДЊОВЕКОВНО УТВРЂЕЊЕ- ВАРОШКО НАСЕЉЕ 

Болван је био средиште српске средњовековне жупе. У 14. веку, око града Болвна постојало је варошко насеље са тргом на коме су одржавани панађури (вашари). Путописци су записали да је Болван имао надалеко чувен вашар. Турски хроничари бележили су да у целом крушевачком санџаку чувени вашари одржавају се у Лесковцу и Бовну. На развој вашарског насеља у Бовну, утицао је развој српске деспотовине а самим тим развој трговине. Такође, насеље налазило се на Цариградском друму.  

У близини града Бовна налазила се српско- турска граница јер су градови Соколац (Соко-град) и Сврљиг ушли у састав Видинског пашалука. Сокобања се налазила у Видинском пашалуку све до 1808. године када је ослобађа Хајдук Вељко. Како се налазио на граници, у Бовну је била смештена царинарница, а 1395. године, помиње се да је у њему смештено складиште соли, Со је преко Браничева довожена из Угарске. Да се у Бовну складиштила со сазнаје се и из писма које је кнегиња Љубица упутила манастиру Свети Панталејмон у коме наводи сва добра која поклања манастиру.

Бован - средњовековно утврђење

 

Турска освајања 

Болван је заузео султан Муса 1413. године. Сматра се да су се људи разбежали под најездом Турака. Деспот Стефан Лазаревић 1421. године успео је да поврати изгубљене градове Болван, Липовац, Свети Нестор и Копријан. Иако је у границама деспотовине, Болван, као и остала утврђења, на удару је турским освајачима.

1428. године деспот Ђурађ постиже споразум са Муратом II. Признао је турску врховну власт и обавезао се да плаћа данак од 50 000 дуката годишње и да на сваки захтев султана шаље одред од 2000 коњаника. У турским рукама остаје област Врања и Прешева, градови Ниш, Крушевац, Сталаћ и Болван.

Постоји податак да се у Бовну задржао 1443. године Јанош Хуњади. Он је 8. новембра 1443. године послао писмо из Бовна у коме извештава о победи Угра код Ниша, где је до ногу потучен румелијски беглербег Касим и смедеревски санџак- бег Исак.

На ветрометини између Угарске и Турске, град Болван су заузимали Турци, па би поново био враћен у границама деспотовине.

1456. године, умро је деспот Ђурађ, а 1459. године Мехмед II Освајач заузима српске земље. Престала је да постоји српска средњовековна држава и започело је вишевековно ропство Срба под Турцима.

Насеље око тврђава помињу се и даље у списима као место где се одржавају вашари. Чак се помиње да је кроз Бован пролазио султан Сулејман Величанствени када је ишао у освајачке походе на Мохачу и Бечу.

 

Градови су похарани у аустријско-турским ратовима и више никада нису обнављани. Њихово место и значај преузеће тек формирана варошица која је настала око турског хана на Цариградском друму. То је данашњи град Алексинац. Насељено место, тј. село Бован постоји и данас на путу који води у Сокобању. Али нема никакве везе са некадашим средњовековним градом.

Када би се појавила иницијатива да се истражи локалитет, Болван би можда постао туристичка атракција попут Маглича, Голупца, Рама…можда се испод зидина крије богато археолошко налазиште. За сада, остаје гомила камених громада ураслих у кисела дрвећа и другог растиња.

Бован - средњовековно утврђење

прочитајте још:

Пад српске деспотовине

СВРЉИГ- СТАРИ ГРАД

ЛАТИН ГРАД

 

Пријавите се на Newslatter и сазнајте занимљиве чињенице из српске историје. 

 

 

pratite našu facebook stranicu

Cover for Kroz Srbiju i dalje
113
Kroz Srbiju i dalje

Kroz Srbiju i dalje

Упознајте Србију, природне лепоте, културно и историјско наслеђе. И даље, ван Србије....

Click to rate this post!
[Total: 0 Average: 0]

Ostavite svoj komentar