Фреска Бели анђео на Христовом гробу. Вековима плени и бди над нама грешним слугама Господњим
Анђео на Христовом гробу
Фреска Бели анђео у гробу Господњем, фреска из цркве Вазнесења Христовог манастира Милешево. Задужбина је српског краља Владислава, сина Стефана Првовенчаног.
Краљ Владислав крунисан је за краља Србије 1234. године. У Жичи тада беху отворена трећа врата и Владислав беше задњи краљ којег је Свети Сава лично крунисао, посаветовао и благословио.
Фреска Бели анђео, Милешевски анђео је део фреске Мироносице на Христовом гробу. Приказане су жене мироносице које трећи дан по распећу и сахрани долазе на Христов гроб, доносећи миро, освећено мирисно уље. Мироносице су затекле анђела у белој одећи како руком указује на празну гробницу одакле је васкрсли Христ изашао.
Манастир Милешева, задужбина српског краља Владислава, сина Стефана Првовенчаног
Нашавши камен одваљен од гроба, слушаху од анђела “ Што с мртвима као човека тражите Онога који је у вечној светлости? Видите погребна повоје, трчите и свету приповедајте: да је васкрсао Господ, умртвивши смрт, јер је он Син Бога, који спасава род човечански.“
Тајни васкресења Христовог није директно просуствовао нико од ученика, нити од људи. Мироносоце су дошле касније, да посведоче већ васкрслог Христа. Стога се на православним иконама и фрескама тај најчудеснији и најтајанственији тренутак не представља.
Божији изасланик
Четрдесет дана касније Христос се узнео на небо, а црква манастира Милешева посвећена је Вазнесењу Христовог.
Човек, иконописац, неимар- само су богоугодници, подвижници, људи који виде срцем и духовним очима, могли да осликају овакво ремек дело. Загонетан поглед белог анђела подсећа да смо пре свега људи, да смо бића налик Господу. Људи, чијих руку дело вековима плени су Грци, Георгије Димитрије и Христифор. Фреска је осликана око 1234. године.
Након турских освајања, манастир је био на мети пљачкаша и зулумћара. Више пута је бивао оштећен и поново обнављан. Током једне обнове манастира, у 16- том веку, фреска белог анђела је била прекривена слојем преко кога је осликана друга икона.
И опет, када је рађена рестаурација манастира у 20 – том веку, примећено је да постоји велика слика. Када је уклоњен слој фарбе, засијао је бели анђео и његов плашт у пуном сјају.
Прочитајте још:
ШАМ ДУД у порти Пећке патријаршије
Пријавите се и сазнајте занимљивости из историје и упознајте српску културну баштину.
пратите нас и на нашој фејсбук страници
Kroz Srbiju i dalje
Упознајте Србију, природне лепоте, културно и историјско наслеђе. И даље, ван Србије....
Ostavite svoj komentar